Посљедњи филм у биоскопу приказан прије три године

ФОЧA - Прије три године у фочанском биоскопу приказан је тада актуелан домаћи филм "Свети Георгије убива аждаху". Од тада па до данас ниједна филмска пројекција више није приказана нити је ко од Фочака када радо отишао у биоскоп. Разлог томе су застарјела опрема у 30 година старом биоскопу која не може да иде у корак са новом дигиталном и другом савременом техником, као и незаинтересованост посјетилаца и недостатак публике.

Биоскоп у Фочи не може одговорити на укусе и захтјеве филмофила ни близу колико то може телевизија, а поготово интернет. Фочаци немају могућност да у свом биоскопу гледају актуелне филмове попут нових "Пирата са Кариба" и других комерцијалних филмова који се приказују у биоскопима у већим градовима у РС, а о 3Д технологији могу само сањати.

- У биоскопу је и даље пријератна техника и све до рата је интензивно радио. Филмови су се приказивали у класичној техници, са класичном траком која је путовала поштом између градова. Послије рата је све почело да јењава, а дошло је и до промјена у дистрибуцији филмова - каже Радисав Машић, директор фочанског Центра за културу и информисање у оквиру којег се биоскоп и налази.

Иако је кино-сала реновирана послије рата и са капацитетом од 250 сједишта, посјетиоци су незаинтересовани за одлазак у биоскоп и гледање филмова на великом платну. Воља за оживљавањем филмског живота постоји, али новца нема.

- Нисмо имали новца да обновимо технику и немамо ни сада довољно, тако да смо још остали на старој техници. Са њом приказујемо и даље ревију филмова попут документарних, туристичких, руских филмова, а ових дана ће почети ревија шпанских филмова - рекао је Машић.

Према Машићевим ријечима, биоскопска сала, поред своје основне сврхе којој најмање служи, користи се за концерте, свечане сједнице и друге културно-забавне манифестације.

Секретар Српског просвјетног културног друштва "Просвјета" у Фочи Владимир Пантовић каже да се због мале заинтересованости публике не исплати приказивати модерније филмове.

- Чињеница је да је застарјела технологија кључни проблем, али коме да прикажете филмове кад публике нема - истакао је Пантовић.

Одлазак у биоскоп многим старијим Фочацима некада је био свечани чин и доживљај. У њему је постојао одређен образац понашања, путем њега се културно надахњивало, образовало. Многа другарства су се изродила, многе љубави, а падали су и "први пољупци".

- Сјећам се да смо знали да побјегнемо са посљедњег часа из Гимназије како бисмо ишли у биоскоп. Редови за куповину карата су знали бити огромни, поједине филмове смо гледали сва три дана колико се приказују, а знали смо и стајати јер је било препуно", сјећа се угледна Фочанка Снежана Глодић.

Млађи Фочаци сматрају да филмска умјетност није довољно цијењена да би неко посветио вече одласку у биоскоп.

- С обзиром на то како и о чему људи размишљају, превелику посвећеност филму и културним дешавањима не можемо ни очекивати. Сви ће прије кући, као и ја сам, скинути филмове путем интернета и у миру погледати, да им биоскоп ни не падне на памет - каже Фочак Бошко Матовић.

Са друге стране, студент Ненад Првуловић каже да би радо ишао у биоскоп у Фочи када би радио управо због доживљаја гледања филмова на великом платну.

Некада препуна сала

Карте за биоскоп некада су се у Фочи продавале по мјестима за сједење, а кино-сала је, како причају старији суграђани, била крцата када су се приказивали филмови "Опроштај великог поглавице", "Продавачица љубичица", "Посљедњи дан живота", "Слушај мајко моју пјесму", затим латино-амерички филмови, каубојци и "италијанске лимунаде". Послије су услиједили "Бен Хур", "Клеопатра" и нешто звучнија филмска остварења.

- Знало се ко сједи у ложи, ко у партеру и ко у паркету близу екрана, како су била подијељена мјеста. Чак су за поједине велике филмске хитове убацивана и помоћна сједала - прича Снежана Глодић и додаје да се не сјећа када је посљедњи пут била у биоскопу у новије вријеме.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.