Посљедњи чувар ковачког огња

Сребреница - Традицију старог ковачког заната у Сребреници чува још само Младен Тодоровић, који је дошао с породицом са Озрена прије 17 година и одлучио да остане на овим просторима.

Истакао је да је задовољан својим послом, али да је помало разочаран, јер млади нису заинтересовани да се баве ковачким занатом.

- Живимо у времену напредних технологија и брзе производње, када млади људи не желе, или немају прилику, да се упознају с традиционалним вриједностима и љепотом старих заната, какав је ковачки. Покушавам да своје знање пренесем на сина и унука, јер се надам да нећу бити посљедњи чувар ковачког заната, који се у нашој породици преносио с кољена на кољено деценијама - истакао је Тодоровић.

Ковачки занат је некада био један од најцјењенијих. Једини сребренички ковач је истакао да је без ковачке радионице био незамислив живот на селу.

- Изучио сам занат од оца и дједа прије скоро четири деценије. Али, у овом послу, као и неком другом, стално откривате нешто ново. Док размишљам како да од комада обичног метала направим користан предмет, често долазим до неких неочекиваних сазнања и откривам могућности што квалитетнијег исхода "борбе" са ужареним предметима - испричао је Тодоровић док је ударао чекићем у ужарено гвожђе на наковњу, са којег су искакале варнице на све стране.

Он је рекао да су ковачи раније највише израђивали пољопривредне алатке и то углавном косе, плугове, раонике, дрљаче, сјекире и друге предмете. Поткивали су коње и увијек је било посла за мајсторе ковачког заната.

- Данас има мало људи у селима и ти послови су сведени на минимум. Док сам одрастао, на Озрену је било десет ковача и сви су имали много посла - сјећа се Тодоровић и истиче да су људи у тим крајевима живјели од пољопривреде и били принуђени да користе услуге ковача и припреме пољопривредне алатке за обраду земље.

Некада је бављење старим занатима омогућавало довољно прихода за издржавање комплетних породица. Сада је другачије и они полако прерастају у хобије.

- Сада људи у селу обрађују земљу помоћу трактора, које сами одржавају. Нема раоника за пријашње плугове. И ковачки послови су све мање потребни - истакао је Тодоровић и напоменуо да он успијева да преживи од тог заната, јер издржава само два члана породице.

Тежак посао

- Ово је тежак посао и не доноси новац преко ноћи. Знам да је тешка економска ситуација у Сребреници, али без помоћи ове локалне заједнице тешко ће се одржати ковачки огањ у овој радионици - закључио је Тодоровић, једини чувар заната који се с кољена на кољено преносио у његовој породици, али и у Сребреници, у којој се некада ковао и средњовјековни новац.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.