Фото: Посљедње школско звоно и за Aнђу
ТРЕБИЊЕ - Прије само двадесетак година готово да није постајала сеоска школа на подручју Требиња која није имала подворкињу. Она је била задужена да свако јутро прије почетка наставе наложи ватру у учионицама. Данас су све модернизоване и мало је оних учионица које имају пећ.
За два ђака, колико их је у подручном одјељењу основне школе у селу Граб код Требиња, вријеме као да је стало, па се просторије још увијек загријавају уз помоћ пећи и дрва. Дјецу зими дочекају топла учионица, јер шездесетпетогодишња Aнђа Спајић на вријеме наложи ватру. Она је подворкиња скоро двије деценије.
- Сјећам се не тако давних дана када је било много посла и у школи и ван ње. Радило се много, јер је наставу похађало и по 300 ученика, од првог до осмог разреда - рекла је Aнђа.
Она каже да јој је најтеже било исцијепати дрва и сложити их у дрварицу, јер се ложило и по 30 метара дрва. Некада су јој помагали и ученици у том послу.
Aнђа са сјетом додаје да су се некадашњи ученици ове школе расули од Требиња до Србије, Црне Горе и даље.
- Сваки пут када долазим на посао сјетим се дана када би тишину прекидала школска звона и када су просторије одзвањале од дјечије граје и смијеха - истакла је Спајићева.
Од заслужене пензије дијели је само још ова школска година. Са њеним одласком у сјећања, али и заборав, преселиће и посао подворкиње, који је она са радошћу и љубављу обављала свих ових година. Нажалост, са Aнђом закључаће се и врата основне школе у Грабу, пошто неће бити ђака са Зубаца који ће у њој похађати наставу.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.