Послије сиротишта славље на огњишту

СКЕЛAНИ - Цветко Ристић јуче је, први пут послије седамнаест година, прославио крсну славу Јовањдан у својој кући у Кушићима код Скелана. Овај тридесетједногодишњак, симбол српског страдања у Подрињу, успио је да, послије готово двије деценије потуцања по сиротиштима и туђим домовима, започне нормалан живот на родитељском огњишту.

Имао је непуних четрнаест година када су безумни војници Насера Орића јуришали из Сребренице према Скеланима и на том путу у Цветковој кући свирепо убили све што је несрећни дјечак имао и волио – оца Новака, мајку Иванку, сестру Митру и брата Мићу.

- Срећан сам данас што у миру прослављам Светог Јована Крститеља и што сада могу да размишљам о будућности своје породице. Срећан сам јер нисам више сам, али и тужан јер сам на данашњи дан сазнао да сам остао без иког свог - каже Цветко и поносно истиче да се недавно оженио и да је у Кушиће довео лијепу двадесеттрогодишњу Јелену Говедаревић из Инђије.

Четрнаестогодишњи дјечак, над чијом су судбином плакали многи, израстао је у мирног младића финих манира.

Завршио је средњу школу док је боравио у сиротишту у Ужицу. Преживљавао је више од деценије надничећи по Србији и Црној Гори, да би почетком прошле године одлучио да се врати у родно село и настави живот на породичном имању, седам километара удаљеном од Скелана.

- Захвалан сам представницима Владе РС, Савјета министара БиХ и свим људима племенитог срца који су ми прошле године помогли да се запослим и уредим свој дом. Имам посао, кућу и Јелену, и сада могу да наставим живот и продужим лозу, како су моји родитељи жељели - истиче Цветко.

Подсјећа да је на спаљеном огњишту уништена и икона Светог Јована. У обновљени дом донио је прије неколико дана освештану икону свеца, којег су славили његови преци.

- Јелена је припремила славски колач и разноврсна јела да у нашем новом дому, са родбином, комшијама и пријатељима, прославимо Јовањдан и започнемо нормалан живот. Дошли су многи људи, који су срећни јер сам успио да савладам све тешкоће, док сам годинама тражио прави пут и своје мјесто под небом - рекао је Цветко.

Нада се да ће правда, кад-тад, стићи оне који су му, 16. јануара 1993. године, убили цијелу породицу. И још се нада да ће пронаћи кости свог, двије године старијег брата Миће, који је заробљен и одведен у сребренички логор.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.