Породична медицина у РС (3)

Крајњи циљ је да се модел породичне медицине успостави у цијелој Републици Српској. Чињеница да у Српској има готово 400 доктора породичне медицине који могу да раде тај посао говори пуно, рекао Гордан Јелић

ПРОЈЕКAТ основно здравство, којим је Свјетска банка подржала реформу здравственог система Републике Српске, односно увођење концепта породичне медицине, између осталог, подразумијевао је и обуку о томе како да се управља промјенама. - Рад са докторима и сестрама на образовању, генерално из менаџмента, а поготово из управљања промјенама, показао се у оним домовима здравља гдје смо то урадили врло ефикасним. Подстакли смо љекаре да размишљају о неким другим аспектима свога рада, који је за њих битан, како би сутра као доктори породичне медицине били одрживи, самостални, способни да уговарају средства са Фондом здравственог осигурања. Послије сваког круга обуке радили смо ригорозну провјеру. Хтјели смо да испитамо и да ли то што ми доводимо врхунске предаваче има за њих смисла и добили смо одличне оцјене - рекао је директор Јединице за координацију пројеката Министарства здравља и социјалне заштите Гордан Јелић. Према његовим ријечима, након Пројекта основног здравства дошло је до мале паузе у наставку увођења породичне медицине. Наиме, Свјетска банка је институција која захтијева одређено вријеме да се пројекат провјери и види да ли је дао крајње резултате. Тако се, појаснио је Јелић, потроши доста времена на припрему новог. - Упали смо у процјеп од готово двије године. Тада су се појавили други донатори, који су дјелимично попунили ту празнину. У то вријеме најактивнија је била Швајцарска агенција за кооперацију, која је највише била присутна у домовима здравља у Добоју, Модричи, Шамцу, Дервенти, Петрову. Та агенција улагала је у реконструкцију одређених амбуланти породичне медицине, обезбјеђивала стандардни комплет опреме за тимове породичне медицине, радила на обуци - нагласио је Јелић. Била је ту и Aгенција за међународни развој из Канаде, која је у БиХ и Српској присутна од 1997. године. Са Канађанима је у то вријеме интензивно рађено на програмима обуке за докторе породичне медицине, специјалистичким и програмима додатне обуке. - Најновији пројекат са Свјетском банком кренуо је у априлу 2006. Поред ње, као главног финансијера, новац даје и банка Савјета Европе, Влада Републике Српске, док су домови здравља преко својих локалних самоуправа, односно општина и градова, задужени да кофинансирају грађевинске радове на пројекту са најмање 30 одсто у односу на уговорена средства - навео је Јелић. Крајњи циљ пројекта је да се модел породичне медицине успостави у цијелој Српској. Јелић је истакао да ће им вјероватно у финалној фази један дио новца недостајати, јер су захтјеви са терена у смислу реконструкције и изградње нових амбуланти породичне медицине велики. - Приликом припреме пројекта, током 2004. и 2005. године, процијенили смо да ће за Српску, када је ријеч о реконструкцији, изградњи ових објеката и набавци стандардног сета медицинске опреме за тимове породичне медицине требати готово 22 милиона долара. Тај ниво средстава на свим овим изворима за сада немамо, међутим, имамо чврста увјеравања Владе Српске да ће, користећи развојни програм Српске, издвојити додатни новац како бисмо у све домове здравља у Српској увели породичну медицину - нагласио је Јелић. У плану је да до 2010. године најмање 80 одсто домова здравља и исто толико популације у Српској буде покривено овим пројектом. Пројекат се тренутно интензивно спроводи у девет од 24 дома здравља која су потписала уговор са Министарством здравља и социјалне заштите о спровођењу пројекта породичне медицине. - Чињеница да у Српској има готово 400 доктора породичне медицине који могу да раде тај посао говори пуно. Много богатије земље за спровођење овог пројекта су користиле веома дужи временски период. На примјер, у Канади се овај модел укупно уводио близу 30 година. Ми смо почели 1999. године и имамо добро пролазно вријеме - истакао је Гордан Јелић. Р. ШКОНДРИЋ ПИТAЊA Грађани писменим путем могу да постављају питања о породичној медицини, а одговараће им надлежни у Министарству здравља и социјалне заштите. Та питања и одговоре објављиваћемо у нашем листу. Aдреса на коју се питања могу упутити је Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске - Јединица за координацију пројеката, Краља Петра И Карађорђевића број 100, ВИИ спрат, 78000 Бања Лука.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.