Породица Глигић из Кнежице, Код Козарске Дубице, на мук

Дјеца су спавала, а онда је одједном зид пао по њима. Цигле и дијелови прозора... Завриштали су, а ја сам сав претрнуо. Брзо сам их извукао испод рушевине и видио да, на срећу, нису повријеђени, испричао Мирко Глигић

КОЗAРСКA ДУБИЦA - Мирко Глигић, његова супруга Сузана, петнаестогодишњи син Миодраг и петогодишња кћерка Драгана прије три дана успјели су да избјегну несрећу, када се урушио један од спољних зидова њихове трошне породичне куће у Кнежици, код Козарске Дубице. Зид се, заједно са прозорима, обрушио на њихову дјецу, која су у том тренутку лежала у кревету. Све се десило изненада, прича нам Мирко. - Дјеца су спавала, а онда је одједном зид пао по њима. Цигле и дијелови прозора... Завриштали су, а ја сам сав претрнуо. Брзо сам их извукао испод рушевине и видио да, на срећу, нису повријеђени. Брзо смо истрчали напоље, јер сам се бојао да ће се и остали дио куће обрушити и да ће нас све то потрпати - вели Мирко кроз сузе. Видјевши шта се догодило, Глигићима су у помоћ одмах притрчале комшије. Гредама и даскама учврстили су остатак куће, како не би дошло до даљег урушавања, а најлоном су затворили тај дио куће, како би бар у једној просторији могли преко дана да бораве. Сузана, Миодраг и Драгана преноћили су код рођака, а Мирко је, како нам је испричао, спавао у кући, без обзира на то што постоји могућност да се и остатак зидова обруши. - Ово је све што имам од имовине. Другу кућу нисам могао саградити, јер не радимо ни ја ни супруга. Живимо од стотинак марака социјалне помоћи, што нам није довољно ни за преживљавање и школовање сина - прича Мирко. Глигићи се надају да ће их обићи радници Центра за социјални рад из Козарске Дубице и помоћи им у проналаску новог смјештаја, јер постојећи више није безбједан. - Немам од чега да поправим ову, а камо ли да правим другу кућу. Жао ми је моје Драгане и мог Миодрага. Да ми је бар за њих наћи некакав смјештај, а за мене није ни важно - каже Мирко. Миодраг је одличан ђак. У основној школи имао је све петице. Тренутно похађа средњу Економску школу у којој је, такође, одликаш, без обзира на услове у којима живи и учи. Четворочлана породица Мирка Глигића нада се и помоћи људи добре воље. Вољели би, вели Мирко, да не морају молити никога, јер не спадају у оне људе који нешто траже од других. П. ШПAДИЋ БОЛЕСТ Мирко је, каже, већ годинама плућни болесник. На плућима је оболио радећи у каменорезачким радњама, а тешко болесна је и његова супруга Сузана, која је, како причају њихови рођаци, већ седам година душевни болесник. - Ја бих волио да сам у могућности да зарадим новац и живим од свог рада, али овако болестан не могу радити. Зато сам принуђен да чекам милост - вели Мирко, надајући се да зиму неће провести у разрушеној кући или потуцањем по туђим домовима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.