Поразна статистика полиције о узроцима смрти грађана у Српској

БАЊАЛУКА - Трауме, тешке болести и психичка нестабилност само су дио разлога због којих људи почине самоубиство, а осјећај безнађа лани је у Српској однио 140 живота, готово 50 више у односу на број страдалих у саобраћајним несрећама.

Наиме, подаци Свјетске здравствене организације показују да сваке године између 700.000 и 800.000 људи почини самоубиство, које је четврти водећи узрок смрти младих у добу између 15 и 29 година, након саобраћајки, туберкулозе и насиља. 

У Републици Српској суицид је испред саобраћајних несрећа, а ове упозоравајуће податке изнијело је Министарство унутрашњих послова (МУП) РС. У њиховом извјештају о раду за прошлу годину наведено је да је суицид био први узрок смртности међу страдалим лицима. 

- У 2024. години у Српској смртно је страдало 356 особа, што је 14,2 одсто мање у односу на годину раније. Према узроку смрти најбројнија су самоубиства којих је било 140, док су на другом мјесту саобраћајне несреће у којима су живот изгубиле 94 особе - наведено је у извјештају МУП-а Српске. 

Најчешћи начин извршења суицида био је вјешање, затим употреба ватреног оружја, скакање с висине, утапање, тровање те употреба хладног оружја и бомбе, с тим да је број почињених самоубистава лани био мањи за 19 одсто у односу на 2023. годину. 

- Мушкарци су починили 114 самоубистава, а жене 26. Када је ријеч о старосној структури, починиоци су у 74,3 одсто случајева били старији од 50 година - подаци су МУП-а РС.

Према искуству психолога, веза између самоубиства и менталних поремећаја је врло честа, али се многа дешавају и импулсивно у тренуцима када особа осјећа да губи способност да се носи са животом и проблемима. Осим тога, стопе самоубиства су високе и међу рањивим групама које доживљавају неки вид дискриминације.

Бањалучки психолог Александар Милић каже за "Глас" да се код значајног броја особа могу примијетити јасни знаци упозорења и лошег стање те да такве ситуације захтијевају емпатију и подршку највољенијих, али и праћење од стране психолога и психијатара. 

- Никада се са сигурношћу не зна шта води самоубиству, али свако нарушено стање је фактор ризика и захтијева од најближих да то уоче и изнађу начин да особи приђу и помогну. Пракса показује да за суицидом често посежу људи који су били успјешни па се нашли у безнађу. Разочарани што су доживјели неразумијевање, губитак перспективе, пад идентитета и слике о себи и у таквим ситуацијама рађају се мисли о бесмислености живота. Један од значајних фактора су и тјелесна обољења, односно губитак здравља, што наводи људе на најцрње мисли и дјела - појашњава Милић. 

Додаје да осјећај збуњености, срамоте и стигма спречавају овдашње становништво да затраже помоћ психотерапеута. 

- У нашем народу се каже: "Нисам луд да идем код психолога или психијатара". Заробљени смо у таквој врсти размишљања. Неопходно нам је ширење културе о менталном здрављу, као и примарна превенција у најранијем узрасту, нарочито код дјеце у вишим разредима основне школе, када улазе у убрзан период одрастања, трагања за идентитетом и животним циљем - савјетује Милић. 

НЕСТАЛИ
Према подацима Министарства унутрашњих послова РС лани је пријављен нестанак 104 особе, односно 21 више у односу на 2023. годину. 
- Од укупног броја пријављених несталих, пронађено је 91, од који је 77 особа пронађено живо, а 14 је било беживотних тијела. Лани је такође пронађено седам особа чији је нестанак пријављен у претходним годинама. Од тог броја двије особе су пронађене живе - стоји у извјештају полиције.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.