Поп Жућо у парку великана

ИСТОЧНО НОВО САРАЈЕВО- У Парку великана у Источном Новом Сарајеву откривена је биста проти Војиславу Чаркићу, у народу познатијем као поп Жућа коју су открили начелник Источног Новог Сарајева и Жућина дјеца син Ђорђе и кћерка Радмила Чаркић.

Прота Воја је свештеник који је Одбрамбено-отаџбински рат провео на првој линији као једини војни свештених Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске који је у рату носио чин мајора, а послије рата је био потпуковник. Нема тог становника из Источног Сарајева који није чуо за попа Жућу.

Син попа Жуће, Ђорђе Чаркић, рекао је да је за његову породицу велика част што је биста њиховог оца у Парку великана и да сматра да је то он заслужио својим животом и својим дјелом.

- Ми као дјеца смо трпили што је он био више са својим парохијанима него са нама.Нас је препуштао школи, улици и цркви, али нас је научио једно, што је најбитније, шта значи бити човјек, а исто то је радио и са својим парохијанима – рекао је Ђорђе Чаркић.

Кћерка попа Жуће , Радмила Чаркић рекла је да је неизмјерно срећна и захвална због постављене бисте, те да је ово за њену породицу велика част.
 
- Мислим да је тата пресрећан због овога. Ја сам била његова мезимица. Увијек је био добар отац, за мене и моју браћу, примјер у сваком погледу – рекла је Радмила Чаркић.

 Начелник општине Источно Ново Сарајево Јован Катић, рекао је да је ово окупљање у знак поштовања, како би изразили љубав и захвалност човјеку који је у најтежим временима становнике Сарајевско-романијске регије задужио и био утјеха, нада и спас онда када су губили своје најмилије.

 - Прота Војо је био и свештеник и пријатељ, и раме за плакање, и сигурно да ће многи људи да ходају овим свијетом, али ће мало ко да остави трага, али прото Војо је у Источном Сарајеву код сваког становника и који га није познавао и који га је познавао оставио дубок траг. Он је у том времену подигао и темеље вјере, духовности, Цркву Светог Ђорђа у Миљевићима, одакле је кренула вјера у Источном Сарајеву и сигурно да заслужује да се нађе међу великанима српског народа, поготово овдје у Источном Сарајеву – рекао је Катић.

 Према његовим ријечима, у Источном Сарајеву није постојао човјек који није знао попа Жућу, који га није волио и поштовао.

 - Знао је да критикује с мјером, и кад је требало да буде благ знао је да пружи руку подршке – рекао је Катић.

 Директор Архива БиХ Данијела Мрда рекла је да је Источно Ново Сарајево данас једним дјелићем исказало своје поштовање и немјерљиву љубав коју је осјећало према проти Воји.

- За њега се само може рећи да је он био оваплоћење Христове љубави и снаге, која се кроз његов благослов, ја бих рекла, прелила на општину Источно Ново Сарајево и Источно Сарајево, и због тога чини ми се, овај град овако лијепо напредује. Не смијемо заборавити као хроничар времена, прото Војо је био неко ко је на руке узео прву новорођенчад овог дијела Републике Српске и са својим благословом их послао у живот – рекла је Мрда.

Саборац попа Жуће Раде Васковић рекао је да га познаје као једног од ријетких свештеника који је са борцима Републике Српске цијело вријеме ратних дејстава био заједно.

- Био је на Грбавици једини прота  и свештеник који је сахрањивао српске борце на овим просторима и да њега није било не знам како би се српски борци сахранили. Он је вјеровао у опстанак српског народа . Направио је импровизовану цркву на Грбавици у Ковачићима у бившој мјесној заједници. Послије Дејтона пренио је крст и звоно из те импровизоване цркве у Миљевиће гдје је успио да сагради величанствени хрвам Светог Ђорђа- подсјећа Васковић.

Васковић истиче да је највише захваљујући попу Воји Чаркићу српски народ на овим просторима остао вјеран Српској православној цркви и вјери у Републику Српску.

Он напомиње да су шале попа Жуће много значиле његовим саборцима и цијелом српском народу на Грбавици. 

- Знао је човјека да развесели у најтежим тренуцима, са својим шалама и чувеним „хоћемо ли вопра“ или „тандара мандара“... Био је човјек легенда. Сви смо вјеровали у њега. Давао нам је снагу да останемо и на Грбавици, а и послије егзодуса да се задржимо на овим просторима - закључио је Васковић.

Поп Жућо, како су га парохијани најчешће звали, био је пензионисани свештеник Српске православне цркве који је Одбрамбено-отаџбински рат провео на првој линији као једини војни свештеник Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске.

У колективном сјећању сарајевских Срба, али и многих других, заузео је неизбрисиво мјесто као војни свештеник у униформи, са крстићем на вуненој капи. У рату је носио чин мајора, а после њега озваничен је као потпуковник. Прота Војислав Чаркић, још за живота је ушао у легенду.

Прота Војо је 16. марта 1996. године, када је Грбавицу напустило око 5.000 њених становника, изашао на челу литије носећи исти онај крст, који су освештала два патријарха, преко Враца до територије Републике Српске. Крст су на леђима изнијели тадашњи министар вјера Драган Давидовић и начелник општине Српско Ново Сарајево Милорад Катић.

Данас се тај крст налази у Цркви Светог Ђорђа на Врацама.

Војислав Чаркић је парохију са Грбавице након егзодуса пренио у Миљевиће, гдје је са избјеглим народом кренуо у изградњу новог храма. Црква Светог Ђорђа, модификована копија Старе цркве на Башчаршији је изграђена у близини војног гробља, које је формирао, за вријеме рата прото Војислав Чаркић, и на коме су поред српских војника, сахрањени и руски добровољци.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.