Поново ради Музеј Козаре у Приједору

ПРИЈЕДОР - Музеј Козаре у Приједору од данас је поново отворен за посјетиоце, а, осим сталних поставки, отворена је и изложба радова аутора Смиљане Додић која на 18 паноа представља дио средњовјековне збирке завичајног музеја у Јагодини.

“Овдје је представљен један опус њихове средњовјековне археолошке збирке, тако да имамо груписане предмете типа посуђе, оруђе, оружје, накит и, наравно, један дио је посвећен њиховој нумизматичкој средњовјековној збирци која обухвата период византијског царства и српске државе”, рекла је новинарима у Приједору кустос археолошке збирке Музеја Козаре Даниела Радосавац.

Она је подсјетила да је Јагодина простор у долини Велике Мораве који је увијек био на размеђу путева и да стога има око 200 археолошких локалитета, да Завичајни музеј Јагодина има више од 2.000 предмета археолошке вриједности у својој збирци, а да је на овој изложби представљен период између шестог и 18. вијека.

“Сарадња са овим музејом постоји. Прва изложба је била прије три године када су били представљени радови на рестаурацији и конзервацији манастира Манасија који је рађен неких педесетак година, ако не и више. И управо у то вријеме и они су обиљежавали 60 година радова на манастиру Манасија и тај историјат истраживања археолошких и конзервације је био код нас представљен баш на нашу славу, Светог Луку”, додала је Радосавчева.

Директор Музеја Козаре Зоран Радоњић рекао је да је ово наставак сарадње са Завичајним музејом из Јагодине и да ће та сарадња бити настављена, а да Музеј Козаре увелико припрема садржаје за дан ове установе, а који ће бити представљени у дигиталној форми 18. маја на сајту Музеја.

“Свако одјељење је припремило нешто, тако да археологија има осврт на грчко-илирске шљемове, ликовна збирка Алексе Милића изложбу посвећену Бранку Миљушу, а виши кустос етнолог Марија Радаковић ће нам донијети осврт на књигу улаза Музеја, будући да књига улаза није вриједна само у том документаристичком смислу, него је илустрована цртежима који имају естетску вриједност, па је то веома занимљив спој”, најавио је Радоњић.

Он је додао да ће кустоси историчари Ведрана Адамовић и Наташа Тошановић припремити теме обиљежавање Дана града у претходним деценијама, осврт на шпанску грозницу и живот и рад Симе Стојановића, оца Младена и Сретена Стојановића.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.