Помен патријарху Павлу у манастиру Раковица ФОТО/VIDEO

Београд - У Храму Успења пресвете Богородице у манастиру Раковица, данас је одржан помен поводом трогодишњице смрти патријарха Павла, преносе агенције.

Свету архијерејску литургију служио је патријарх српски Иринеј, а присуствовао јој је и предсједник Србије Томислав Николић и велики број вјерника.

Патријарх Иринеј је литургију служио уз саслужење епископа црногорско-приморског Амфилохија и рашко-призренског Теодосија.

У бесједи над гробом свог претходника, патријарх Иринеј рекао је да је патријарх Павле био примјер док је био жив и да ће и даље бити примјер за све вјернике, јер је живио скромно, без луксуза, са једином мишљу да служи Богу, цркви и свом народу.

- Духовно је увек са нама. Његове молитве нас и данас прате у свакодневном животу. Народ свакодневно обилази његов гроб, да се помоли и обрати му се као некада. Иако овде није телом, увек ће остати духом са нама. Будимо људи - то је често понављао. То је база, темељ за све, све остало је надградња. Важно је бити човек - истакао је патријарх.

Патријарх Иринеј је истакао да патријарх Павле никада није правио компромис између добра и зла, политике и истине, политике и цркве, да се држао начела цркве, имао храбрости да каже оно сто је мислио, а да је говорио увијек и само истину.

- На истини је почивао његов живот. Он је велики дар нашој цркви - навео је патријарх Иринеј.

Четрдесет четврти патријарх на трону светог Саве преминуо је на данашњи дан 2009. године на Војномедицинској академији.

Патријарх Павле, световно име Гојко Стојчевић, рођен је 11. септембра 1914. године у селу Кућанци, код Доњег Михољца, у Славонији.

На ванредном засиједању Светог архијерејског сабора 1. децембра 1990. године, којем је предсједавао загребачко-љубљански митрополит Јован Павловић, замјеник тада обољелог патријарха Германа, биран је нови патријарх између тројице кандидата тајним гласањем.

Како ниједан од кандидата није добио довољан број гласова избор је обављен жријебом на тзв. “апостолски начин”, тако што је архимандрит троношки Антоније извукао име будућег патријарха.

Тако је Павле постао 44. поглавар СПЦ.

Устоличен је 2. децембра 1990. у Саборној цркви Св. Архангела Михаила у Београду.

Патријарх Павле бавио се научним радом, а међу његовим објављеним дјелима су Монографија о манастиру Девичу, Студије из литургике објављене 1972. у Гласнику СПЦ од које је касније настало тротомно издање “Да нам буду јаснија нека питања наше вере”, објављено 1998. године.

Исте године објављена је збирка његових бесједа “Молитве и молбе”.

Поглавар СПЦ дуго је био предсједник комисије Светог Синода за превод Светог Писма Новог завјета којег је црква званично одобрила и објавила 1984, а потом објавила и исправљено издање 1990. године.

У заслуге патријарха Павла убраја се рад на обнови и оснивању нових епархија, обнови Богословије на Цетињу, отварању Духовне академије Светог Василија Острошког у Србињу.

У његово вријеме основана је Академија СПЦ за умјетност и конзервацију, враћена је вјеронаука у јавне школе, а Богословски факулетет у окриље Београдског универзитета.

Имајући у виду многобројне заслуге патријарха Павла, посебно његов научни и богословски рад, Богословски факултет СПЦ у Београду, додијелио му је 1998. године звање почасног доктора богословља.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.