Пољопривредници са опрезом улазе у прољећну сјетву

БАЊАЛУКА - Повртари и ратари широм Српске већ су кренули у припреме за прољетну сјетву, али са скупљим репроматеријалом и нижим прошлогодишњим приходима многи гледају у небо и опрезно планирају нову производну сезону.

Предсједник Удружења повртара РС Дарко Илић каже за "Глас" да су у повртарству припреме већ у пуном јеку те да је расад купуса за пластеничку производњу већ поникао и налази се у фази од два до четири листа.

- У току је припрема супстрата и контејнера, као и расађивање и сјетва паприке. Ово су први гласови прољећа, али фебруар је увијек неизвјестан, тако да је неопходно обезбиједити и огрев, односно гријање пластеника. Произвођачи који се баве овом врстом производње углавном су обезбиједили услове - истакао је Илић.

Он додаје да су у посљедњих неколико дана стигле и велике количине сјеменског кромпира, а спремне су и гајбе за наклијавање, док је разасипање већ почело како би се добила што квалитетнија клица. 

- Радови су кренули, али највеће ставке у производњи су и даље сјеменски материјал, минерална ђубрива и средства за заштиту. Према тренутним калкулацијама, све је скупље око десет одсто у односу на лани. Тону минералних ђубрива са већим садржајем фосфора и калијума сада плаћамо око 1.400 КМ, док је лани била 1.320 КМ - навео је Илић.

Осврћући се на прошлу годину, Илић је нагласио да ће бити упамћена по натпросјечним приносима и добром квалитету, али и по изузетно ниским цијенама.

- Највећи губици забиљежени су код купуса и лубенице, који су у великој мјери остали непродани и заорани. Код осталих култура губици су се некако надомјестили, али оно што је остало на парцелама ту су штете највеће. Ипак, правила у новој сјетви нема, могуће су мање редукције површина, али је тешко било шта прогнозирати - рекао је он.

Илић је подсјетио и на мање премија, јер су у 2025. години повртари, воћари и узгајивачи стоке остали без дијела колача како би додатну подршку добили мљекари.

- То сматрамо апсурдним, али нисмо могли много утицати на те одлуке – казао је Илић, додајући да се од разговора са ресорним министарством очекују позитивни помаци, посебно када је ријеч о подршци текућој производњи.

Пољопривредник Душко Бањац из Лијевча поља каже да ће у овом дијелу Српске површине под кромпиром бити смањене и до 30 одсто.

- Цијена кромпира је тренутно катастрофална, прекупци плаћају 35 до 40 фенинга по килограму, а улагања су огромна. Многи нису ни продали прошлогодишњи род. Радна снага је достигла десет марака по сату, а радника нема. Сијемо и гледамо у небо - истакао је Бањац.

Он додаје да ће се дио произвођача окренути купусу, јер су улагања мања, али да је укупно производња и ове године скупља за око десет одсто.

Предсједник Удружења пољопривредних произвођача "Села Семберије" Бошко Радић рекао је да ће у овом дијелу Српске припреме за прољећну сјетву почети за двадесетак дана, прихраном пшенице.

- Репроматеријал је поскупио и до 15 одсто у односу на прошлу годину, а шта ће бити за мјесец или два зависи од глобалних дешавања. Произвођачи су опрезни и питање је да ли сада улагати или чекати. Сигурно је да ће доћи до редукције производње - нагласио је Радић.

Он је подсјетио да су ратари већ трећу годину у минусу због суша и климатских промјена, посебно у производњи кукуруза.

- Једини озбиљан приход прошле године имали смо од уљане репице. Без подстицаја за пшеницу били бисмо у озбиљним губицима. Повећали смо површине под пшеницом из нужде, а не због исплативости - рекао је Радић.

• ПРИТИСАК

Предсједник Асоцијације пољопривредних удружења БиХ Саво Бакајлић упозорава да је стање у пољопривреди алармантно.

- У Семберији, највећој житници Српске и БиХ, број произвођача пао је на око 3.000. То најбоље говори у каквом је стању пољопривреда. Увозни лоби нас годинама уништава, а ми тонемо све дубље док се на тржиште увози храна сумњивог поријекла - поручио је Бакајлић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.