Подвиг “будног грaђaнинa”

Као конобар на Жељезничкој станици у Сарајеву, 1984. године, Ристо Маслеша открио исламске терористе са 6,5 килограма експлозива у возу, који је са 400 путника кретао за Загреб

ТРЕБИЊЕ - “Друг Маслеша Ристо је добио захвалницу од Општинског СУП-а Ново Сарајево, 1985. године, због изузетног подвига и самопожртвовања у брзом возу Сарајево - Загреб, током октобра 1984. године, када је открио већу количину експлозива и особу која га је унијела у воз. На основу тога, мишљења смо да друг Маслеша Ристо заслужује да се предложи за Петнаестоаприлску награду СОУР ЖТО Сарајево...” Тако говоре документи, а плакета предузећа у којем је радио, била је прва и посљедња награда овом скромном Требињцу за несвакидашњи подвиг о којем је ћутао пуне 23 године. Говорећи о тим временима након сарајевске Олимпијаде, када је као конобар радио у ресторану на Жељезничкој станици, гдје је свакодневно пролазило и преко пет хиљада људи, овај тихи човјек каже: - Јесте, толико година носим тајну да сам спасио око 400 путника, колико је било у возу Сарајево - Загреб тог октобарског дана 1984. и можда је то био почетак исламског фундаментализма и тероризма на овим просторима и прва порука, коју су терористи хтјели да пошаљу Западу, али и нама у БиХ. Ристо даље прича да је примијетио “тројку” у ресторану, са торбом испод стола, из које су вирили бакарни лимови, односно штапини експлозива. Правећи се да чисти сусједне столове, уходио је непознате и ухватио ријечи: “Уништи све што се креће око “загребачког”. Хај'те вас двојица горе, ја ћу иза вас...” Наставак приче је права драма у којој сарајевски терориста (тада је откривена организација “Млади муслимани”) улази у воз на перону са експлозивом, Ристо Маслеша јури и једва проналази дежурног полицајца на Жељезничкој станици Мила Гавриловића, који у невјерици мисли да је лажна узбуна. Заједно улазе у воз, пребирају купе, али експлозива нигдје. - Поглед ми је пао на радијатор, испод којег су били електромотори. Завукао сам прсте и иза електромотора напипао штапине. Извлачио сам један по један. Наслагао их као нарамак дрва и изнио из воза. Тачно шест и по килограма експлозива - прича Ристо. Након што је полиција блокирала пероне, панике путника, искакања кроз прозор, замјене композиције, све се смирило, а јунака, хуманисту и “будног грађанина” нико није тражио, а камо ли награђивао. Осим Службе државне безбједности, који су му запријетили - да о томе не говори! За овај Маслешин подвиг, полицајац Миле Гавриловић је унапријеђен и примио је награду лично од Раифа Диздаревића, а њега су се сјетили спорадично свега два пута - кад су му уручили захвалницу СУП-а Ново Сарајево и кад је од фирме ЖТО примио плакету поводом 15. априла - Дана жељезничара. Ускоро је дошао рат на овим просторима. Маслеша је, спасавајући главу, успио напустити Сарајево и стигао у родно Требиње, гдје са породицом тихује као пензионер, помало киван и на ону и на ову државу, јер је од прве био ушуткан, а од садашње - заборављен. Ко зна, да су жељезничке станице у Мадриду или Риму имале овакве прегаоце, као што је Маслеша, можда би биле избјегнуте трагедије, а наш саговорник, са националном пензијом, био би свуда радо виђен и дочекиван гост. М. БЕШТИЋ

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.