Подсјећање на страдање Срба у Сарајеву

Београд - Српско удружење "Ћирилица" из Београда организовало је вечерас изложбу слика и пригодно вече под називом "Српско Сарајево-голгота и васкрс" с циљем да се јавност боље упозна о страдању Срба у Сарајеву током грађанског рата и да на скроман начин подсјети на страдале.

Предсједник Института за проучавање српских жртава у 20. веку Миливоје Иванишевић је, пред приказивање документарног филма "Први напад на Илиџу", рекао Срни да ће током септембра бити још прилике да се у Београду подсјети на страдање Срба у Сарајеву током деведесетих година 20. вијека.

Он је навео да је у жељи да се одужи страдалим Србима у Сарајеву припремио једну студију о Сарајеву и да је за ту књигу предговор написала академик Смиља Аврамов.

Иванишевић је додао да књига садржи разне документе тадашњих српских власти, резолуције Савјета безбједности које се односе на Сарајево, апеле за спас Срба из муслиманског дијела Сарајева.

Он је истакао да је из Београда по завршетку рата отишла пут Сарајева једна донација да би се тим средствима деминирало подножје Требевића и да би се уредило шеталиште за муслимане.

"Људи из Сарајева су ми потврдили да је то учињено да би се затрли остаци скривених гробница, а ви и сами знате колико стотина људи из Сарајева тражимо и колико их се воде као нестали. Вјероватно се ту /испод шеталишта/ налазе", каже Иванишевић.

Он је подсјетио да је у Сарајеву и око њега током рата било око 120 логора за Србе.

Предсједник Удружења породица палих бораца Сарајевско-романијске регије Славица Попић Харт рекла је Срни да су, када је потписан Дејтонски мировни споразум, Срби из Сарајева морали да напусте своје домове, али су са собом понијели и посмртне остатке својих најмилијих које су сахранили поново на Сокоцу на Романији. То је такозвани Мали зејтинлик на којем почива 1.000 српских синова просјечне животне доби од 24 године.

Она је вечерас, окупљенима који су дошли да погледају филм Давида Мандића о нападу на Илиџу и изложбу слика Борка Мочевића "Бијели гавран", указала да је међу младићима који су сахрањени у Малом зејтинлику 120 јединаца, 62 породице су сахраниле по два сина, а шест породица по три сина.

И остали учесници скупа жељели су да подсјете да је током рата деведесетих година страдало око 8.000 житеља Сарајева српске националности.

Из удружења "Ћирилица" поручили су да се надају да ће најављени референдум о Дану Републике Српске проћи "како треба", уз напомену да они нису политичко удружење, али да се залажу за очување српског језика и писма и да ће врло радо поново организовати сусрете и књижевно вече појединаца из Источног Сарајева.

Вечерашња изложба слика "Бијели гавран" Борка Мочевића, осим што је изложба репродукција, интересантна је и по томе што се на сликама налазе и пригодни текстови књижевника Жељка Пржуља.

На скупу су говорили и предсједник Градске скупштине Источно Сарајево Мирослав Лучић и чланови удружења "Ћирилица", остали гости из Источног Сарајева који ће Београд посјетити и током манифестације "Дани Републике Српске у Србији" који се обиљежавају у септембру у Београду.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.