Почела је јесен, пред нама скоро три мјесеца великих промјена

​Љето је и званично иза нас – данас, 23. септембра, на сјеверној Земљиној хемисфери почиње јесен, годишње доба које доноси краће дане, дуже ноћи, ниже температуре и препознатљиве боје природе.

Астрономска јесен 2026. године почела је у 2.05 часова по нашем времену, у тренутку јесење равнодневице.

Јесен ће трајати све до децембра и почетка астрономске зиме.

Шта је јесења равнодневица?

Почетак астрономске јесени одређује јесења равнодневица или еквиноциј.

То је тренутак када Сунце, посматрано са Земље, прелази небески екватор крећући се са сјеверне на јужну небеску хемисферу.

Тада су обје Земљине хемисфере приближно једнако изложене Сунчевој свјетлости.

Од овог тренутка на сјеверној хемисфери Сунце ће сваког дана проводити све мање времена изнад хоризонта, па ће дани постајати краћи, а ноћи дуже.

Тај процес трајаће све до зимског солстиција, односно почетка зиме, када ћемо имати најкраћи дан и најдужу ноћ у години.

Да ли су дан и ноћ заиста једнаке дужине?

Сам назив равнодневица наводи на закључак да дан и ноћ трају по тачно 12 часова. Ипак, стварност је нешто сложенија.

У данима око равнодневице дан и ноћ су приближно једнаке дужине, али нису свуда на Земљи тачно по 12 часова.

Разлог је, између осталог, начин на који се дефинишу излазак и залазак Сунца, али и преламање Сунчеве свјетлости у Земљиној атмосфери.

Због тога датум када су свијетли и тамни дио дана најближи једнакој дужини зависи и од географске ширине мјеста.

Зашто уопште имамо годишња доба?

Смјена годишњих доба није посљедица тога што је Земља током године час ближе, а час даље од Сунца, како се понекад погрешно мисли.

Главни разлог је нагнутост Земљине осе у односу на раван по којој наша планета кружи око Сунца.

Због те нагнутости различити дијелови Земље током године добијају различиту количину Сунчеве енергије.

Када на сјеверној хемисфери почиње јесен, на јужној почиње прољеће. Док код нас дани постају све краћи, становници јужне хемисфере улазе у период све дужих дана и приближавају се љету.

Астрономска и метеоролошка јесен нису исто

Иако астрономска јесен почиње данас, за метеорологе је јесен почела још 1. септембра.

Метеоролошка годишња доба подијељена су према календарским мјесецима како би било лакше пратити и упоређивати климатске податке.

Тако метеоролошка јесен обухвата септембар, октобар и новембар, док метеоролошка зима почиње 1. децембра.

Астрономски календар је другачији јер почетак годишњих доба одређује положај Земље у односу на Сунце.

Дани од сада постају све краћи

Једна од најпримјетнијих промјена са доласком јесени јесте скраћивање обданице.

Сунце излази све касније, а залази све раније. Та промјена нарочито је примјетна управо у периоду око јесење равнодневице.

Скраћивање дана наставља се током октобра, новембра и већег дијела децембра, све до зимског солстиција.

Након најкраћег дана у години ситуација се полако мијења и обданица поново почиње да се продужава.

Зашто лишће у јесен мијења боју?

Јесен препознајемо и по једној од највећих промјена у природи – зелене крошње постепено постају жуте, наранџасте, црвене и смеђе.

Како дани постају краћи, а температуре ниже, дрвеће се припрема за зиму. Производња хлорофила, пигмента који лишћу даје зелену боју, постепено се смањује.

Када зелена боја почне да нестаје, постају видљиви други пигменти који су већ били присутни у листу или се стварају током јесени.

Тако настаје карактеристичан јесењи колорит који траје све док лишће не опадне.

Јесен је вријеме бербе и припреме за зиму

За наше крајеве јесен је одувијек била много више од промјене времена и боја у природи.

То је период убирања плодова и завршетка великог дијела пољопривредних радова. Беру се јабуке, крушке и друго воће, завршава берба грожђа, прикупљају кукуруз и други усјеви, а домаћинства припремају зимницу.

Са хладнијим данима почиње и интензивнија припрема огрева и домаћинстава за зиму.

Управо због обиља плодова јесен се традиционално повезује са жетвом, бербом и захвалношћу за плодове које је природа дала током године.

Стижу магле, киша и хладнија јутра

Јесен је и период великих временских промјена.

Након топлог септембра могу услиједити нагли падови температуре, све хладнија јутра, чешће кише и магла.

Како одмичу октобар и новембар, расте и могућност првог мраза, а у вишим предјелима и првог снијега.

Ипак, јесен може донијети и дуже периоде сунчаног и релативно топлог времена.

Такви дани, посебно у октобру, често се у народу повезују са такозваним „Михољским љетом“.

Јесен мијења и свијет животиња

Долазак јесени значајно утиче и на животињски свијет.

Бројне птице селице напуштају наше крајеве и крећу ка топлијим подручјима, док се друге животиње припремају за период у којем ће хране бити знатно мање.

Неке врсте сакупљају залихе, друге мијењају крзно, а животиње које зиму проводе у стању зимског сна постепено се припремају за хладне мјесеце.

Све те промјене дио су природног циклуса који се понавља из године у годину.

Јесен многима најљепше годишње доба

Иако означава крај љета, годишњих одмора и дугих топлих вечери, јесен има посебну атмосферу.

Шарене шуме, мирис опалог лишћа, прве хладне вечери, кестење, бундеве, јабуке и топли напици само су неки од симбола овог годишњег доба.

За љубитеље природе ово је и један од најљепших периода за шетњу и фотографисање, нарочито када шуме и паркови добију препознатљиве златне и црвене нијансе.

Данашњим почетком јесени улазимо у посљедњу четвртину природног циклуса године. Дани ће постепено постајати хладнији и краћи, а природа ће се полако припремати за зимски одмор.

До тада нам предстоје готово три мјесеца јесењих боја, берби, магловитих јутара и оних сунчаних дана због којих многи управо јесен сматрају најљепшим дијелом године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.