Плодне оранице морају бити сачуване

БАЊАЛУКА - Дугогодишњи проблем губитка плодних ораница упалио је аларм надлежних у Српској због чега је Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде РС ангажовало струку да осмисли мјере којима ће се минимизирати деградација земљишта.

Према подацима Министарства пољопривреде, површине пољопривредног земљишта у Српској лани су износиле 971.000 хектара или 39,60 одсто укупне територије, од чега су обрадиве површине заузимале нешто више од 790.000 хектара. Усљед бројних удружених фактора готово свакодневно долази до смањења површина које су погодне за производњу храну.

Како би зауставило тај проблем Министарство пољопривреде је иницирало израду стратегије одрживог управљања земљиштем којим ће бити обухваћена сва тла у Српској, почевши од пољопривредног, водног, до шумског. Радиће се и на изради правилника за начин коришћења земљишта на нивоу локалних заједница, а бројни стручњаци имају задатак да ураде и ревизију плана  коришћења и уређења пољопривредног земљишта на нивоу цијеле Српске, који је израђен 2008. године и чији подаци више нису релевантни.  

Један од чланова радне групе професор Пољопривредног факултета Универзитета у Бањалуци Михајло Марковић каже да је деградација тла озбиљан проблем, те да РС према анализама годишње изгуби између 1.500 и 1.600 хектара пољопривредног земљишта у непољопривредне сврхе.

- Бројно плодно земљиште које је требало оставити за производњу хране уступљено је изградњи саобраћајница, индустријских објеката, стоваришта и слично. У будућности морамо више пажње посветити томе. Урбанизацију и развој не можемо зауставити, али струка мора бити консултована при  намјери претварања пољопривредног у грађевинско земљиште. Проблем је што до сада нисмо имали локалне планове одрживог коришћења земљишта уз помоћ којих би могли идентификовати које тло је најплодније, да би могли избјећи градњу - рекао је Марковић и додао да ће након што ти документи буду изграђени за сваки град и општину струка моћи учествовати у плановима који се тичу урбанизације. 

Професорица Шумарског факултета Универзитета у Бањалуци Маријана Каповић Соломун каже да је пројекат рађен 2018. године показао да су Семберија, Посавина и Херцеговина три главне жаришне тачке деградације земљишта у Српској, те да ће та подручја бити приоритетно разматрана у наредном периоду.

- У пројекту је учествовала 31 локална заједница а као најважнији фактори деградације поред урбанизације, идентификоване су поплаве, ерозија тла, суше и шумски пожари. Од 31 општине, 19 их је имало проблем напуштеног земљишта. Ради се о квалитетном тлу која нико не обрађује. Зато тога је потребна стратегија којом ћемо евидентирати сва земљишта у Српској како бисмо направили план како да тла која су деградирана буду приведена намјени - казала је Каповић Соломун.

 Радионица

Поводом Свјетског дана борбе против деградације земљишта и суше, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде РС средином седмице организовало је радионицу на којој је закључено да је креирањем политика у области заштите земљишта неопходно постићи одржавање и поправак здравствене исправности и продуктивности земљишног фонда. Закључено је да треба изнаћи и рјешења којима би се регулисао систем одрживе производње и потрошње, као и интензивнија борба против суше.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.