Плесни шампиони Светислав и Милица: Корак по корак до љубави и титула

СРБАЦ - Њихова љубав почела је плесним корацима, а данас Светислава Савановића из Српца и Милицу Кандић из Градишке повезују заједнички живот, шампионске титуле и визија да у Бањалуци оснују Академију спортског плеса.

Након деценије заједничког живота и седам година на плесном подијуму, иза њих су државне титуле, европска признања, стотине ученика, а пред њима нови професионални изазови.

За Светислава је плес био готово животна судбина. Одрастао је у породици у којој су музика, покрет и тренинзи били свакодневица. Његова мајка Викторија, магистар плеса и међународни судија, у Србац је стигла из Украјине сасвим случајно. Током турнеје са плесном групом по бившој Југославији сломила је ногу, а убрзо су почела ратна дешавања због којих је остала у Републици Српској. Ту је упознала супруга Бранка, са којим је након рата основала Плесни клуб "Ритам".

- Као дијете сам више времена проводио у плесној сали него код куће. Сјећам се да сам сатима гледао старије како тренирају и једва чекао да и сам станем на паркет. Са шест година почео сам озбиљно да плешем и од тада нисам престао - прича Светислав.

Током три деценије "Ритам" је израстао у један од најуспјешнијих плесних клубова у БиХ. Настављајући породичну традицију Светислав је изградио и сопствену такмичарску каријеру, освајајући титуле вишеструког првака БиХ у спортском плесу и европског првака у "латин шоу" дисциплини. Током каријере промијенио је чак 11 плесних партнерки, тражећи, како каже, ону праву синхронизацију, а пронашао ју је у Милици.

Прије него што је обула плесне ципеле, Милица се бавила кошарком, али је због повреде ноге морала да потражи нови спортски изазов.

- У школу плеса уписала сам се више из радозналости. Завршила сам један степен обуке код Свете и нисам ни слутила да ће ми то промијенити живот. Наша веза развила се потпуно природно, ван тренинга - прича Милица.

Пријатељство је прерасло у љубав, а потом и у партнерство. Круна њиховог рада стигла је освајањем титуле првака БиХ у стандардним плесовима.

- Нисам имала много искуства на такмичењима, више сам радила као тренер. Ипак, одлучили смо да наступимо и направили смо велики корак. У свијет плеса сам ушла тек са 18 па су били потребни сати рада, километри тренинга и много одрицања - присјећа се Милица.

Највећи испит за њих стигао је током пандемије вируса корона, када су остали без посла. Прије тога изградили су систем плесних школа у више градова и од тога живјели, али је са затварањем свега њихов извор прихода нестао. Ипак, тај период отворио је Светиславу нови професионални пут.

- Тада сам се озбиљније посветио видео-продукцији која ме занима још од школских дана. Данас припремам пројекат "Ballroom Cinematics", посвећен снимању спортског плеса. То је велики изазов, јер су плесачи брзи, а тешко је филмским кадром ухватити сву љепоту покрета - каже Светислав.

Њихов наредни велики циљ је оснивање Академије спортског плеса у Бањалуци, по узору на европске центре у којима су и сами стицали знање.

- Најближу академију тог типа имао сам прилику похађати у Љубљани. Годину и по учио сам од различитих предавача. Сваки дан биле су друге теме, сат и по теорије и сат и по праксе. Мој квалитет плеса тада се удвостручио. Такав систем желимо пренијети овдје - каже Светислав.

Истиче и да је његов отац Бранко дао немјерљив допринос развоју спортског плеса као дугогодишњи директор Плесно-спортског савеза БиХ.

- Радимо на формирању новог кровног савеза, јер је спортски плес признат од Олимпијског комитета. Циљ је да имамо репрезентацију и да једног дана наши такмичари наступају на олимпијским такмичењима - каже Светислав.

Образовање и нови изазови

Светислав је већ пет година запослен у Републичком заводу за статистику, радио је и за америчку компанију из области нафтне индустрије, а данас похађа мастер студије међународних односа и дипломатије. Учествовао је и на међународним форумима младих у Русији, у Рјазању и Сочију.

Милица је дипломирала на Филозофском факултету у Бањалуци и каже да никада није зажалила што је изабрала плес.

- Уписала сам се на Машински факултет, али се нисам пронашла у томе. Касније сам одлучила да кренем путем плеса и то је била најбоља одлука - каже Милица.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.