Планина несталих златних борова

Радоје Тасић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Планина несталих златних борова

ВИШЕГРAД - Ово је Златибор. Не онај ушорени, нашминкани, са трговима, улицама, скупим трговинама, кафићима, из којих трешти рок и турбо фолк, са луксузним хотелима и коцкарницама, у који из узаврелих градова бјеже становници жељни мира, самоће, чистог ваздуха и здравља.

Овако нам је описао своје утиске истински љубитељ Марко Филиповић из Бијељине, који је први пут посјетио овај дио Златибора. Прича да на "овом Златибору, гдје још за животом уздишу лучеви пањеви несталих златних борова, није срео ниједног јединог туристу".

- Њима су причали о овој чудесној планини, пунили главу њеним љепотама, а из свог града су дошли у нови град, гдје тутње аутомобили, зврје мобилни телефони, мирише брза храна и парфеми из свјетских метропола - рекао је Филиповић.

Додаје да само неколико километара од чаршије Златибора, гдје се игра фудбал и плива у затвореним базенима, пулсирају артерије планине, као прије стотину и више година, која није ни мила ни дивља, ни питома ни сурова, која је једноставно оаза исконске љепоте.

- Ово је Златибор са првих разгледница старих фотографа и фоторепортера, који су, вођени стваралачком радозналошћу, пјешачили брежуљцима, ходили увалама, пролазили поред пастирских колиба, у којима је некад врило од живота - испричао је Филиповић.

То је Златибор кошених ливада и борова, које су пржили громови и скраћивале мећаве и олује, храстова и брестова под којима су косци откивали косе, пропланака гдје су чобани и чобанице сањали о љубави и бољем животу.

И данас на златиборским вјетрометинама волови вуку балване боровине, пуцају бичевима рабаџије, пасу коњи и крда говеда. Истина, свега је мање него некад, али онај ко је жељан љепоте и самоће, мира и одмора нека залута овдје, гдје је ницала љепота којој равне нема.

Манастир Дубрава

На два сата вожње од оног другачијег урбаног Златибора, док се пут обрушава, пред очи искрсну здања манастира Дубрава.

Зидине средњовјековног манастира, зараслог у шикару, открио је студенички и светогорски искушеник Данило, који је ту, уз помоћ Златибораца, обновио манастирско здање и у њега уселио монахиње. Овај и манастир Увац, као и црква брвнара слике су у раму оног Златибора који се вијековима својим љепотама шепурио међу планинама Србије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.