Плач новорођенчета највећа радост

Милијана Латиновић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Плач новорођенчета највећа радост

Бањалука - Тренутак када на рукама дочекујете новорођенче не може се поредити ни са чим другим, а плач тек рођеног дјетета најљепши је звук и највећа радост.

Овим ријечима је године проведене у породилишту описала  главна сестра у породилишту у Болници "Свети врачеви" у Бијељини Цица Новаковић, поводом 5. маја - Међународног дана бабица. За 15 година, колико ради као бабица, на своје руке са осмијехом је дочекала стотине дјевојчица и дјечака.

- Бабица је спона између доктора и породиље и веома је важна за жену у тој фази између бола и радости - казала је Новаковићева и додала да ће и ове, као и свих претходних година, дан посвећен бабицама провести на свом радном мјесту, у порођајној сали.

Посао бабице, како каже, захтијева много стрпљења, а љубав према дјеци разлог је што је изабрала баш ову професију.

- Прву бебу сам на руке дочекала уз помоћ искусније бабице. Осјећала сам неописив страх, али и радост због новог живота који држим на рукама - истакла је Новаковићева и додала да је у бијељинској болници лани обављено 990 порођаја.

Најљепших успомена из порођајне сале присјетила се и надзорна сестра порођајног одјељења у приједорској Болници "Др Младен Стојановић" Далиборка Марјановић, која скоро четврт вијека ради као бабица.

- Позив бабице је најљепши и најхуманији, али и један од најодговорнијих. Када плач новорођенчета испуни порођајну салу и када лице породиље прекрије осмијех, и ми који смо помогли једном малом бићу да дође на свијет смо срећни и поносни - рекла је Марјановићева.

Она је истакла да је улога бабице важна не само на породу, већ током цијеле трудноће.

- Често ми младе жене кажу како сам порађала њихове мајке када су њих доносиле на свијет, а сада и њима помажем да што прије пригрле своју бебу. То је највећа награда за сву љубав и преданост послу - казала је Марјановићева.

Патронажна сестра и бабица у пензији Нада Петковић из Бањалуке радни вијек је провела помажући мајкама са тек рођеним бебама.

- У срцу носим прегршт лијепих успомена. Постала сам бабица јер сам то одувијек вољела, а и данас сваку бебу његујем с много љубави и пажње. Задовољна сам данашњим мамама, али и татама, који се много труде да науче све - казала је Петковићева и додала да без обзира на то што је у пензији има пуне руке посла.

Пунољетство

Цица Новаковић истиче да ју је недавно једна породица позвала на пунољетство дјетета које је дочекала на руке.

- Срећна сам што сам са многим породицама остала у контакту и што ме се сјећају у таквим приликама - истакла је Новаковићева и додала да су многе породиље својим кћеркама дале имена по њој и њеним колегиницама из порођајне сале.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.