Фото: Писмо са конкретним проблемима избјеглица предато Јосиповићу
Београд - Делегација избјеглих и прогнаних Срба из Хрватске упознала је хрватског предсједника Иву Јосиповића са 14 конкретних проблема са којима се суочава више стотина хиљада протјераних Срба из те земље, а листу са изнесеним проблемима уручила је на ћирилици.
Предсједник Коалиције избјегличких удружења у Србији Миодраг Линта рекао је послије састанка са Јосиповићем да су избјегличка удружења изнијела три групе проблема који се односе на одузета имовинска стечена права, на ратне злочине и нестала лица.
Линта је навео да су том приликом изнесене конкретне чињенице и да је Јосиповић показао разумијевање за те проблеме.
Према његовим ријечима, Јосиповић је рекао да ће дати подстицај да постојеће радне групе, које раде на рјешевању тих проблема, почну да раде далеко активније и проналазе правична и трајна рјешења за те проблеме.
Линта је истакао да су представници избјегличких удружења свим члановима хрватске делегације дали материјал на шест страна.
Он је рекао да су од Јосиповића и предсједника Србије Томислава Николића захтијевали да од влада двије земље траже да се активира шест радних група које већ постоје и које треба да нађу конкретна рјешења за питања пензија, несталих, ратних злочина, мањина, граница и враћања културних добара.
Од два предсједника, каже Линта, затражено је да подрже иницијативу избјегличких удружења за формирање још двије радне групе, које би радиле на имплементацији Анекса Г Бечког споразума о сукцесији који гарантује имовинска права свим грађанима на дан 31. 12. 1990. и да се активира бивша комисија која би припремила споразум за накнаду штете за сву уништену и оштећену имовину.
Избјегличка удружења су изнијела проблеме који се односе на враћање одузетих станарских права, покретне и непокретне имовине, правичну надокнаду за уништену, оштећену и несталу покретну и непокретну имовину, исте услове откупа за бивше носиоце станарског права који су добили алтернативни стан у Хрватској кроз тзв. програм стамбеног збрињавања.
Ту су и обнова имовине, исплата доспјелих а неисплаћених пензија, признање радног стажа, исплата девизне и динарске штедње, новчана надокнада за неучествовање у процесу приватизације.
Међу проблемима су и питања прекида судских поступака против Срба који не живе у обновљеним кућама у Хрватској или су их изнајмили или продали, затим ревизија пресуда за ратне злочиен које су донесене у одсуству и престанак злоупотреба спискова осумњичених с циљем застрашивања протјераних Срба.
Наведени су и проблеми статуса боравка и држављанства за повратника, завршетка процеса ексхумације и идентификације несталих лица и примјена уставног закона о правима мањина који Србима у Хрватској, поред осталог, осигурава и право на културну аутономију и заштиту идентитета.
То значи оснивање школа на српском језику и писму, пропорционална заступљеност у државним органима, слободна употреба српског језика и ћириличног писма у градовима гдје Срби чине више од трећине становништа, слободно истицање знамења и симбола, очување и заштиту културних добара и традиције, приступ медијима и оснивање редакције на српском језику на Хрватској телевизији, као и слободно исповиједање православне вјере Срба.
Састанку у Скупштини Србије присуствовали су предсједник Скупштине Небојша Стефановић и предсједник Комисије за нестала лица Вељко Одаловић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.