Писменост младих на ниским гранама

Бањалука - За писање ријечи "не могу" заједно и "нај боља" одвојено, те "хтјео, сњег, увјек" које су свакодневица у писменим радовима ученика, али и студента, одговорни су наставници, родитељи као и популарне друштвене мреже.

- Када би се спровела истраживања на ову тему мислим да би се дошло до шокантних података. Писменост међу студентима је на веома ниском нивоу, чак и на Филолошком факултету гдје је српски језик примаран, а о другим факултетима да не говорим - рекао је доцент др на Филолошком факултету Душко Певуља и додао да би на сваком факултету требало увести српски језик и књижевност, јер је изражавање и правопис дио опште културе.

Он је истакао да је такво стање посљедица тога што се писмености ученика врло мало придаје значаја у основним школама гдје се и стичу елементарна знања.

- Не би требало да неко "изађе" из основне школе а да не зна гдје се пише велико, а гдје мало слово, са чиме се свакодневно сусрећем у писменим радовима студената. То је велика срамота за наше школство. Поражавајућа чињеница је и да млади скоро уопште не читају књиге - казао је Певуља.

Професор српског језика у бањалучкој Гимназији Славица Малић оцјењује писменост средњошколаца као осредњу.

- Најчешће гријеше у употреби глагола требати, гласовним промјенама, поготово замјени "јата", али чак и када то није случај, треба знати да се писменост ту не завршава. Језик има толико финеса које могу да подстакну на креативност, као и да се допринесе култури изражавања и да избаце псовке које су веома присутне у њиховом рјечнику - истакла је Малићева.

Она је нагласила да је рјечник младих веома сиромашан и да  савремени начини комуникације попут друштвених мрежа такође лоше утиче на развој писмености јер тамо већином комуницирају жаргонски.

У основним школама тврде да са ученицима раде по прописаном плану и програму али и да је писменост индивидуална.

- Проблем је и што научено, ученици уколико даље не раде или понављају, забораве, а и њихово окружење утиче да прихватају неке опште усвојене грешке у правопису и изражавању - рекла је наставница у ОШ "Георги Стојков Раковски" Јованка Кисо.

Министар просвјете и културе РС Антон Касиповић рекао је да се читањем развија култура изражавања а љубав према књизи треба да се стекне још у најранијем узрасту.

- Читајући дјеци родитељи развијају љубав према писаној ријечи која се касније у школи само продубљује. Дужност сваког наставника, и они то сигурно раде, јесте да подстичу дјецу на читање и лијепу писану ријеч али исти приступ треба да имају и родитељи. Чињеница је да се све мање чита и да данас дјеца проводе знатан дио времена испред рачунара или телевизора, као и да језик телевизије и нових медија утиче на писмено и усмено изражавање дјеце - истакао је Касиповић.

Анализа

Посљедње истраживање Републичког педагошког завода РС које је спроведено у три основне школе показала су да обликовање слова и повезивање у ријеч знатно оступа од правила доброг рукописа. Ученици су највише гријешили у спојеном и одвојеном писању ријечи и гласовним промјенама, а примијећено је да употребљавају мали фонд ријечи, те да доста користе жаргоне и ријечи својствене говору младих.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.