Писма нестају, емоције остају: Како је интернет промијенио комуникацију

БАЊАЛУКА - Понекад је било довољно чути звоно на вратима и кораке поштара или шкрипу старих сандучића да срце почне да игра јаче. У кућама би се тада, на тренутак, заустављао живот. Коверта остављена испред прага или у поштанском сандучету могла је бити нада, страх, љубавни стихови или просто једна реченица која би значила да је све у реду.

Некада су ријечи путовале споро, али су стизале право у срце. Данас путују брзо, али често пролазе површно.

Брзина која мијења све

У тренуцима када није било интернета нити друштвених мрежа, писма и разгледнице били су једина нит која је повезивала људе раздвојене километрима, границама или ратом. Мајке су данима чекале вијести од синова, жене од мужева, дјевојке од момака.

Свако писмо било је више од папира, било је потврда да је неко жив, да мисли и да воли.

Пожутјеле коверте и изблиједела имена и адресе пошиљаоца и примаоца писма, али и ријечи написане на хартији, и данас чувају те приче. Негдје у неким ладицама, или кутијама у подруму још стоје писма или разгледнице са путовања исписана руком, свједоче о временима када се љубав није мјерила бројем порука, позива или послатих срца, већ стрпљењем да се чека одговор.

Данас, нажалост, нове генерације не знају за тај осјећај чекања и чежње од по мјесец дана. Поруке стижу у секунди, разговори се воде у реалном времену а тишина између двије реченице траје тек колико и интернет конекција.

Управо та брзина, како показују и подаци Пошта Српске, оставила је траг на традиционалну писану комуникацију.

- У сегменту писама које предају физичка лица у 2025. години забиљежен је пад у односу на 2024. годину. Тренутни показатељи говоре да је обим ових пошиљака мањи за око седам одсто, односно за 60.586 писама, посматрано у односу на укупан број примљених пошиљака у овој категорији. Ови подаци обухватају и унутрашњи и међународни поштански саобраћај - навели су из "Поштa Српске" за "Глас".

Како кажу, технолошки напредак утицао је и на традиционалне поштанске услуге, па се у посљедњој деценији биљежи постепено смањење броја послатих писама и разгледница.

- Све већи број људи за свакодневну комуникацију користи електронску пошту и апликације за размјену порука као што су "Viber", "WhatsApp" и сличне платформе, које омогућавају тренутну размјену информација, фотографија и порука. Ипак, важно је напоменути да се пад углавном односи на личну кореспонденцију, док број пословних и административних пошиљака остаје релативно стабилан, а у појединим сегментима биљежи и благи раст - појаснили су из Пошта Српске.

Напомињу да у пракси није могуће са потпуном прецизношћу утврдити колико је послато такозваних "класичних" писама, односно писама личне кореспонденције јер је тајност пошиљке загарантована, па се на основу евиденције не може утврдити да ли се у коверти налази лично писмо, честитка, документ, опомена или нека друга врста садржаја.

Разгледнице и даље опстају

Међутим, док број писама опада, занимљиво је да разгледнице не нестају, већ супротно, биљеже благи раст броја пошиљки.

- Разгледнице данас чине специфичан и знатно мањи дио поштанског саобраћаја, али занимљиво је да оне и даље имају своје мјесто у комуникацији - навели су из Поште и додали да је у 2025. години у односу на 2024. годину забиљежен благи пораст броја посланих разгледница од око шест одсто.

Ова врста пошиљки, како су навели, најчешће је везана за туристичке активности и посебне прилике, па се разгледнице и данас шаљу као успомена са путовања или знак пажње блиским особама.

- Највећи број продатих и послатих разгледница у 2025. години забиљежен је у августу, посебно на подручју града Бањалука. Разлог за то лежи у појачаној туристичкој активности током љетних мјесеци, када већи број посјетилаца борави у овом граду и околини. С друге стране, у зимским мјесецима, изузев празничних периода, обим ових пошиљака је нешто мањи - закључили су из Пошта Српске.

Када је ријеч о међународном поштанском саобраћају, писма и разгледнице у Републику Српску најчешће стижу из Србије, Хрватске, Словеније, Њемачке, Аустрије, Швајцарске и Сједињених Америчких Држава.

Са друге стране, грађани Српске најчешће шаљу писма и разгледнице у Србију, Хрватску, Словенију, Њемачку, Аустрију, Црну Гору, Сједињене Америчке Државе, Швајцарску, Италију и Француску. Србија у оба случаја има убједљиво највећи обим поштанског саобраћаја, што је очекивано с обзиром на блиске породичне, културне и пословне везе.

- Иако је број традиционалних писама мањи него раније, писана ријеч и даље има посебну вриједност. Управо зато континуирано спроводимо активности с циљем очувања писмоносних услуга и упознавања дјеце и младих са овим видом комуникације - истакли су из Поште Српске појашњавајући да се посебно истичу едукативне и промотивне активности, као што су новогодишња активност "Пишем писмо Дједу Мразу" или слање писама и разгледница током организованих посјета ученика поштама широм Републике Српске.

Управо у томе лежи и трајна вриједност традиционалне поште, у способности да, и у дигиталном добу, остане важан мост комуникације међу људима. Иако се обим класичне писане комуникације временом смањује, писма и разгледнице и даље имају посебну симболичку и емоционалну вриједност, због чега остају дио поштанског саобраћаја и у дигиталној ери.

Изгубљен тренутак ишчекивања

Социолог Јадранка Берић казала је да су интернет и апликације попут "Viberа" и "WhatsAppа" преокренуле комуникацију.

- Слање писма било је споро, промишљено и често једини канал везе. Данас је порука тренутна, кратка и доступна свуда. То је промијенило саму суштину, од "чекања" до "одмах" - рекла је Берићева за "Глас".

Јадранка Берић

Како каже, умјесто да се комуникација гради као ритуал, она је постала текућа, непрекидна и често површна, због чега је постала више налик на ток мисли него на пажљиво осмишљен чин.

- Све мањим слањем писама и разгледница изгубили смо онај чаробни тренутак ишчекивања. Поштанско сандуче је некада било мали прозор у свијет, а данас је углавном препуно рачуна и реклама. Радост је замијењена нотификацијом на телефону, практичном, али без романтике, некако без душе. Ипак, управо тај губитак чини да ријетка писма данас дјелују као мала свечаност - нагласила је Берићева.

Истиче да брза дигитална комуникација јесте практична, али често умањује дубину.

- GIF, стикер или лајк могу да пренесу емоцију, али не могу да замијене пажљиво написану реченицу. Писмо је носило дио личности, рукопис, мирис папира, па чак и грешке у тексту, вријеме, пажњу од пошиљаоца ка примаоцу. Данашње поруке су стерилне и површне. Зато је писмо било више од ријечи, било је физички траг повезаности и комуникације - појашњава Берићева је додала да млађе генерације, рођене уз друштвене мреже, немају искуство ишчекивања писма. За њих је писмо, како је навела, више музејски експонат него стварна пракса, када добију писмо, разгледницу или честитку, изненађени су његовом "тежином" јер схвате да је неко уложио труд, вријеме и енергију.

Писма и разгледнице данас су ријетка, а њихова емоционална тежина је већа. - Једна разгледница може да надмаши десетине дигиталних порука. Управо та ријеткост их претвара у драгоцјене симболе пажње. Свака руком написана реченица постаје готово као сувенир - појаснила је Берићева.

Такмичење

Из Пошта Српске навели су да ће на иницијативу Свјетског поштанског савеза, а у сарадњи са друга два јавна поштанска оператера у Бих, организовати међународно такмичење у писању писама за младе.

- Тема овогодишњег, 55. међународног такмичења у писању писама, је "Напиши писмо пријатељу о томе зашто је људска повезаност важна у дигиталном свијету". Овакве активности имају за циљ да подсјете млађе генерације на значај писане ријечи и покажу да, упркос брзом развоју дигиталне комуникације, писмо и даље има посебну снагу да пренесе емоцију и повеже људе широм свијета - закључили су из Пошта.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.