Пилићарник био мучилиште за Србе

СРЕБРЕНИЦA - Невенка Вујадиновић (1947) из села Чумавићи једна је од бројних жртава најбруталнијег прогона Срба на подручју Сребренице у посљедњем рату.

На почетку рата је, каже, са породицом преживјела тортуре у злогласном бошњачком логору "Пилићарник", а по изласку на слободу нестао је њен супруг Недељко и убијен син Рајко. Иако је огорчена што за злочине још нико није одговарао, спремна је, каже, да свједочи о недјелима Насера Орића и његове војске.

- Када је Насер Орић почетком маја 1992. године "очистио" од Срба села Гниону и Осредак, остали смо у окружењу и нисмо могли побјећи из Чумавића. У село је дошао са својом војском. Препознала сам Хајру Бешића из Братунца и Aвду, не знам му презиме, из Ликара код Поточара. Пописали су нас 20. маја и одвели у село Бацута, а одатле у логор "Пилићарник", гдје смо остали до 13. јуна - прича Невенка.

Сви мјештани, каже да их је било 35, међу којима петоро дјеце и трудница, затворени су у бившу фарму кока носиља власника Aзема Хаџовића.

- Тукли су све способне мушкарце, гасили цигарете по њиховом лицу и рукама. Најстрашније је било када је један војник пред очима родитеља повео до пања трогодишњу дјевојчицу Љиљану пријетећи да ће је заклати. Мог дјевера Михаила су пребили од батина, а онда тражили да одлучи којег ће му сина првог заклати - сјећа се Невенка и напомиње да је о детаљима из тог мучилишта за Србе већ говорила у Суду БиХ.

Каже да у логор није стизала храна и да су сви српски заточеници, одмах послије размјене, тражили љекарску помоћ.

- Преживјели смо страшне психичке и физичке тортуре. Тукли су нас, псовали четничку мајку и пријетили да ће нас све поклати - истакла је Невенка и додала да су неки мјештани касније преминули од посљедица мучења у том логору.

Она каже да се никад није ослободила страха који је осјетила кад је у Чумавићима видјела муслиманску војску и њиховог команданта Орића који су, каже, опљачкали и попалили српске куће у Чумавићима, а мјештане одвели у логор.

- Након што смо изашли из логора, отишли смо у село Залазје, гдје смо имали родбину. Само мјесец касније Орић је упао с војском у то село и поубијао све што није могло побјећи. На Петровдан 1992. године нестао је мој супруг Недељко, а скоро двије деценије трагам за његовим костима - очајна је Невенка, у чијој породици је преживио само син Симо.

Тужбе

Предсједник Скупштине Савеза логораша РС Спасоје Ковачевић рекао је да је овај савез прошле године покренуо тужбе против БиХ и Хрватске за недјела над Србима која су почињена над српским заточеницима на просторима тих држава.

- Тужбе се односе на 536 логора, у којима је мучено око 20.000 Срба. Велики број логораша није преживио тортуре - рекао је Ковачевић и додао да се међу тим тужбама налази и предмет Невенке Вујадиновић из Чумавића.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.