Фото: Петар Ђокић: Инспектори крећу у офанзиву
Поједини послодавци у РС који су постали власници некад великих државних предузећа или су створили нова предузећа, као статусне симболе посједују куће на точковима - скупоцјене аутомобиле, бројне некретнине, а истовремено нередовно плаћају порезе, доприносе и исплаћују плате радницима.
Рекао је ово у интервјуу "Гласу Српске" министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић.
- То је знак за појачан рад инспекцијских органа, јер је очигледно да негдје постоји проблем који треба рјешавати - рекао је Ђокић.
* ГЛAС: Да ли Министарство рада и борачко-инвалидске заштите РС припрема посебне приједлоге с циљем смањења броја радника на "црно"?
ЂОКИЋ: У Влади РС смо утврдили неколико закључака, међу којима је и појачан рад инспекцијских органа у наплати пореза и доприноса. Та активност се односи на Инспекторат РС, Пореску управу РС, као и бољу координацију са инспекцијским службама у општинама. На посебној сједници Владе, у том смислу, инспекцијски органи би требало да добију конкретна упутства и очекујем да ће Инспекторат и Пореска управа сачинити акциони план о појачаном раду инспекцијских служби у овој области. Наш је циљ да појачаним инспекцијским радом послодавце који незаконито обављају дјелатности, мјерама принуде обавежемо да поштују закон и извршавају законом предвиђене обавезе, плаћају порезе и доприносе и исплаћују редовно плате радницима. Сматрам да појачан инспекцијски рад има смисла, поготово према послодавцима који имају услове да редовно извршавају обавезе према држави и радницима.
* ГЛAС: Многи повећање броја радника на "црно" правдају лошим пословањем због пореске политике у РС. Шта Ви кажете?
ЂОКИЋ: Посматрајући регион, РС још има повољнију пореску политику и мања оптерећења за привреду, што значи да је власт РС створила повољнији амбијент за рад привредних субјеката. Ипак, уочавамо и појаву да се одређен број привредника жали да су им обавезе веће од реалних могућности, што, наравно, могу да разумијем, јер сам свјестан да је свјетска економска криза произвела и негативне ефекте по привреду РС и да је дошло до погоршања општих услова привређивања, нарочито за извозно оријентисана предузећа и она која су сарађивала са иностраним компанијама. Ту морамо имати разумијевања и бити крајње коректни у оцјењивању стања. С друге стране, постоји и одређени број привредних субјеката у РС које криза није драстично погодила и који су наставили нормално да послују или чак повећали обим активности. Из тог разлога сматрам да немају разлога да се жале на пореска оптерећења. Када остваримо потпуну привредну стабилност у РС, вјероватно ће се доносити и другачије одлуке и смањивати пореска оптерећења, као што смо то у неким ранијим временима и чинили.
* ГЛAС: Како оцјењујете иницијативу Савеза синдиката РС за увођење кривичне одговорности за послодавце који не исплаћују редовне плате и доприносе радницима?
ЂОКИЋ: Треба бити врло опрезан код разматрања ових питања и евентуалне измјене Кривичног закона, зато што у садашњим условима послодавац није само држава. Главнина капитала се налази у приватном сектору. Држава може својим мјерама да утиче на одлуке и понашања послодаваца када располажу капиталом који је у њеном власништву. Према приватном сектору треба приступити крајње промишљено, али и одлучно и најопасније би било ако би превелика доза притиска на послодавце резултовала њиховим отпором који би се манифестовао затварањем предузећа и отпуштањем радника. Треба правити велику разлику између оних који врше утају пореза и других обавеза, од оних који то не раде, али у одређеном тренутку немају довољно новца да на вријеме извршавају своје обавезе.
* ГЛAС: Недавно смо имали примјер у фирми "Лијановић", гдје радници у Лакташима мјесецима нису примали плате, доприноси им нису уплаћивани годинама, а власници фирме су министри у Влади ФБиХ?
ЂОКИЋ: Свакако да према послодавцима који су активни у политичком животу земље, посебно онима који су у институцијама власти, и који морају бити најбољи, држава треба без компромиса да примјењује све законом предвиђене мјере. У посљедње вријеме поједини послодавци у РС, али и у БиХ, који су постали власници некад великих државних предузећа или су створили нова предузећа, као статусне симболе посједују куће на точковима - скупоцјене аутомобиле, бројне некретнине, а истовремено нередовно плаћају порезе, доприносе и плате радницима. Не спорим да они који су легално зарадили новац имају право да га улажу гдје хоће, али имамо примјере да послодавци на крају године званично искажу малу финансијску добит, а истовремено купују скупе аутомобиле и граде пословне објекте. То је знак за појачан рад инспекцијских органа, јер је очигледно да негдје постоји проблем који треба рјешавати.
* ГЛAС: Када је у питању Закон о правима бораца РС, очекујете ли да ће се успјети изнаћи заједничко рјешење, којим би били задовољни и предлагач закона и Борачка организација?
ЂОКИЋ: У Министарству са великом пажњом радимо са свим члановима радне групе који су уједно и представници најважнијих борачких организација у РС. И до сада смо њихове одређене приједлоге уврстили у нови закон о правима бораца. Тешкоћа за Владу, па и за борачку популацију, јесте то што они траже више новца за своја права и већи обим права. И ми то као власт и разумијемо, али објективне могућности у којима данас економско-финансијски живи РС нису такве да нам дају простора да ширимо обим права, нити да за њих можемо обезбиједити више новца. Оно што у овом тренутку представља велики проблем јесте да се захтјеви борачких организација своде на то да обезбиједимо више финансијских средстава, нових 220 милиона, поред садашњих 250 милиона КМ које се издвајају из буџета за финансирање различитих права борачке популације. Aко би прихватила такве захтјеве, РС би се нашла у врло тешком финансијском положају.
* ГЛAС: Када би се овај закон могао наћи у процедури?
ЂОКИЋ: Имамо обавезу према Народној скупштини РС да овај закон доставимо у форми нацрта за другу октобарску сједницу, која ће вјероватно бити одржана 25. или 26. октобра, тако да сматрам да још имамо времена да се о овим питањима усаглашавамо.
* ГЛAС: Имате ли процјене колико је буџет РС оштећен због повећања броја радника на "црно"?
ЂОКИЋ: Тешко је простом анализом доћи до тог податка. Зато се не бих ни упуштао да квантификујем која је то вриједност, али ако говоримо о процјени од око 80.000 радника на "црно", онда то представља вишемилионски износ који није приход државе.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.