Пензионерски дани Станислава Макитана: Умјесто границе чува пчелињак и воћњак

ГРАДИШКА - За многе је одлазак у пензију тренутак када животни темпо успори, али за Станислава Макитана из Градишке, бившег припадника Граничне полиције БиХ, то је био почетак потпуно нове и "слатке" авантуре.

Радни вијек провео је водећи рачуна о безбједности граница, а данас његов дан диктира зујање пчела и мирис процвјеталог воћа на имању у Врбашкој, петнаестак километара од Градишке.

Мали поклон постао животна страст

Све је почело прије десетак година када му је његов тадашњи радни колега и пријатељ Александар Петровић поклонио прво пчелиње друштво.

Тај мали знак пажње изродио је страст која је потпуно испунила Станиславове пензионерске дане.

- Ми полицајци релативно млади одлазимо у пензију и тада се јавља кључно питање, шта даље и како испунити дан на најбољи начин? Код мене је то кренуло природно. Пошто пчеле траже храну, почео сам садити воћке. Данас их имам око 40, па су ми лопата и садница готово сваки дан у рукама - прича Макитан кроз смијех.

Повратак дјечачким сновима

Иако ужива у равници, Станиславова веза са пчелама вуче коријене из дјетињства проведеног у родним Оборцима код Доњег Вакуфа. Са посебном носталгијом се присјећа како је као дјечак на бициклу пратио лет пчела и посматрао традиционалне кошнице - трнке, у подножју планина Комар и Совић. Тадашња фасцинација природом, која је функционисала готово без људске интервенције, данас је добила свој епилог на његовом имању.

Пријатељства из службе

Оно што ову причу издваја од обичног хобија јесте нераскидива веза међу колегама. Станислав у свом пчелињаку никада није сам. Иако су униформе одложене у ормаре, пријатељства исткана кроз тешку службу и даље живе кроз заједнички рад.

У послу му често помажу пензионисане колеге Александар Петровић и Саша Гламочак, али и "млађе снаге" које су још у активној служби - Горан Николић, Миленко Кукић и Борис Томић, који су и сами успјешни пчелари. Заједно селе пчеле на испашу, дијеле савјете једни другима, али и терет физичког рада.

Терапија за душу

За Станислава, пчеларство није бизнис, већ терапија и здрав начин живота, док мед који производи намијењен је искључиво породици и пријатељима.

- Нема ништа здравије од природе. Ово што радим, радим за своју душу и за своје најближе, како бисмо имали кутак за потпуни мир - истиче Станислав.

Макитан је прави доказ да је пензија само ново поглавље, ако човјек има добре пријатеље и љубав према природи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.