Пензионер у кимону

Србац - Иако ће ускоро ући у седму деценију живота, Љубомир Тадић још не напушта кимоно, којем је посветио претходне 44 године. Каже да је најстарији активни каратиста у БиХ, а медаљама са домаћих и међународних такмичења је испунио цијелу собу у својој кући.

- Почео сам да тренирам уз старијег брата 1968. године и у сљедећих неколико година сам толико напредовао да сам побјеђивао актуелне шампионе и тадашње репрезентативце бивше Југославије. Међутим, ни то није било довољно да ме позову у репрезентацију БиХ, због проблема на релацији између Сарајева и Бањалуке, јер је увијек постојао благи ривалитет, боље рећи, редовно смо их добијали - кроз смијех се присјећа Љубомир.

Освајао је признања широм бивше Југославије, у Њемачкој и Италији. Носилац је црног појаса осми дан, чиме се може похвалити мали број каратиста на овим просторима. Своје богато искуство већ пуне четири деценије примјењује и као тренер млађих категорија.

- Још 70-их година прошлог вијека са братом сам регистровао Карате клуб Борац Бањалука. Данас тренирам младе таленте у Српцу и Центру борилачких вјештина у Бањалуци, а помажем у раду својим синовима каратистима који воде клубове у Козарцу и Приједору, те бившем ученику који обучава полазнике у Разбоју код Српца - каже Љубомир.

Већ неколико година је селектор Академије борилачких вјештина БиХ, која је прошле године на Свјетском карате првенству у Белгији освојила 21 медаљу. Од тога је чак шест медаља припало каратистима из Српца које тренира 16 година.

- Они су велики таленти и очекујем да тек заблистају ове године, када нас очекују европска и свјетска такмичења у Србији, Румунији, Португалији и Аустрији - каже Тадић.

Он је веома признат у свијету каратеа и као међународни судија, па је тако добио част да прошле године суди Свјетске игре у Брегенцу, Европско првенство у румунској Алба Јулији и Свјетско првенство у Антверпену. Прави изазов буће му  Свјетско првенство које се у јуну ове године одржава у Лисабону, гдје је номинован за улазак у "Кућу славних".

- Свјетски савез борилачких вјештина предложио ме је за улазак на листу славних каратиста, гдје се налазе и Доминик Валера и Дон Вилсон. Ако се ту нађе и моје име, биће ми заиста велика част - каже Љубомир.

Тадић истиче да је много различитих стилова у каратеу, а његова парола је да је карате прије свега вјештина и умјетност борења.

- Многи каратисти су доживјели да их неко пребије на улици, јер нису познавали технике борбе. Мислим да су данашње генерације исувише "мекане", јер смо ми тренирали у заиста тешким условима. Присјећам се вјежби крај хладног Врбаса у Бањалуци, усред јануара, гдје смо тренирали боси, по снијегу - каже Љубомир.

Иако је заслужан за успјехе многих каратиста на овим просторима, Љубомир је углавном наилазио на затворена врата градских и републичких институција. Каже да му је нешто мало помогао град Бањалука код издавања књиге, али да новца за промоцију каратеа нема.

- Извео сам бројну дјецу на прави пут и сматрам да сам се могао наћи барем на некој широј листи заслужних спортских пензија од стране државе, али није ми жао. Карате ми је два пута сачувао главу, био сам тешко болестан и преживио сам захваљујући доброј физичкој спреми - каже Љубомир.

Књига

Своју љубав према каратеу Тадић је показао и ауторском књигом "Карате - џијуџицу", која је јединствена на овим просторима јер садржи историјат каратеа и више од двије хиљаде илустрација, метода тренинга, савјета за постизање боље физичке припреме, метода рада и начина борбе, што ће, нада се Тадић, помоћи млађим нараштајима борилачких вјештина.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.