Пензионер Михајло Гороња сваки дан пјешачи 25 километара

ПРИЈЕДОР - Без обзира на то о ком је годишњем добу ријеч, сваког јутра или вечери седамдесетједногодишњи Михајло Гороња, иначе пензионисани професор музике, креће из свог стана у градском насељу Рашковац у редовну шетњу.

Ријетко пропушта који дан. Препрека му може бити једино изузетно ружно вријеме. Можда то не би било ни толико чудно, јер у шетњу излазе и остали приједорски пензионери. Међутим, Михајло се од њих разликује у томе што сваког дана пређе у просјеку око 25 километара.

- На овако нешто сам се одлучио када сам отишао у пензију. Имам доста слободног времена, а пошто немам породицу слободно вријеме морам негдје да потрошим - прича нам Михајло.

Прича да док је радио као професор музике, дани су му били крцати обавезама.

- Када сам отишао у пензију нисам знао шта ћу са собом. Одлучио сам се за ходање зато што је здраво и корисно за човјеков организам - наглашава Михајло.

Многе колеге му завиде на доброј кондицији док неки сматрају то беспотребним и глупим. Михајло се на то не обзире. Оваква рекреација и забава га много не кошта. Једино због свакодневног вишекилометарског ходања, за разлику од других годишње подере које ципеле више.

- Због тога што много ходам водим рачуна о обући коју носим. Још никада нисам зарадио жуљ на нози нити сам осјетио упале ножних мишића - прича Михајло.

Он додаје да приликом својих свакодневних шетњи које су подијељене у неколико маршута, сусреће разне сапутнике као што су пси, мачке па и змије.

- Ни једних ни других се не бојим. Љети знам често срести змију на путу. Aко не бјежи, склоним је са пута ногом или клипом. За мене оне нису никаква опасност као ни пси па и они крволочнији, које знају власници пустити. Када се сретнем с њима очи у очи одмах их смирим. Не бјежим као што би то неко урадио. Погледам их у очи и намигнем, а они стану и тако у мена само гледају - објашњава Михајло Гороња.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.