Парастос за 305 убијених Срба

Скелани - Код централног споменика за 305 погинулих Срба у Скеланима код Сребренице данас је служењем парастоса обиљежено 20 година од страдања 69 српских војника и цивила из овог насеља и оближњих села које су убиле сребренички муслимани 16. јануара 1993. године, преносе агенције.

Неколико стотина грађана са обје стране Дрине окупило се и прислужило свијеће за покој душа свих 305 погинулих у протеклом рату, међу којима је било чак 58 жена.

Епископ зворничко-тузлански Василије служио је парастос и истакао да погинули, чија су имена уклесана на споменик, нису никога нападали већ су били на својим огњиштима која су бранили.

Владика Василије позвао је Србе на међусобну слогу, јединство међу народима и да се ничија крв више не пролива, а власт Републике Српске да буде неустрашива и да чува тековине борбе српског народа.

Србима из овог краја владика је поручио да не продају своју земљу, за коју су њихови најближи настрадали.

Муслиманске снаге Насера Орића су на данашњи дан 1993. године у Скеланима и околним српским селима убиле 69 Срба, 165 раниле, а 30 заробиле, од којих половина није жива, док се четворо још води као нестало.

Међу погинулима већином су били цивили - најмлађи Александар Димитријевић имао је само пет година, а његов брат Радослав живот је изгубио у дванаестој години.

Њихова мајка Милица данас је донијела букет свјежег цвијећа и положила код споменика.

Миленија Митровић тог 16. јануара била је заробљена у свом дворишту са још шест чланова своје фамилије. Њеног супруга Радивоја злочинци су заклали.

-  Заробили су нас и тукли водећи према селу Пољак. Ту су ме натјерали да носим врећу опљачкане пшенице до 20 километара удаљеног села Карачићи. Тукли су нас и у логору у Сребреници гдје сам провела три седмице до размјене - присјећа се Миленија.

Од батина јој је била сломљена вилица, избијени сви зуби.

Митровићева прича да су их у логору свакодневно тукли и да нису добијали храну, па су неки заробљеници умрли од посљедица тортуре и глади.

Станоје Митровић свједочи да је након два дана, када је дошао кући, затекао унакажене лешеве по дворишту и у сусједним баштама.

Деветнаестогодишњу Митру Ристић није могао препознати колико јој је лице било искасапљено.

- Заклали су и непокретну старицу Даринку Митровић за столом у њеној кући. Зар је она представљала некоме пријетњу - пита Станоје и каже да су породице погинулих изгубиле вјеру у међународно и право и правду у БиХ и да се моле Богу да починиоце стигне Божија правда.

Сва српска имовина у овом крају је опљачкана. Тог дана је, осим у дијелу Скелана, Црвице и Петриче гдје муслиманске снаге нису успјеле проћи, попаљено и нестало још 15-ак српских села и заселака која још нису обновљена и већи број преживјелих становника нема гдје да се врати.

За масовни злочин над скеланским Србима као ни за све остале почињене над Србима у средњем Подрињу, ни послије 20 година нико није одговарао.

Мјештани за то имају само једну ријеч -срамота.

Секретар сребреничке Борачке организације Милош Миловановић сматра је да су муслиманске снаге плански вршиле етничко чишћење ових простора и да су људи убијани само зато што су Срби без обзира да ли је била ријеч о цивилима или војницима.

-  Никада се нећемо помирити са неправдом коју наноси Хашки трибунал и Суд БиХ и нећемо одустати од захтјева и притисака да починиоци злочина над српским народом овог краја одговарају - поручио је Миловановић.

Цвијеће код спомен-обиљежја данас су положили савјетник предсједника Републике Српске Миладин Драгичевић, делегација Владе коју је предводио министар унутрашњих послова Станислав Чађо, делегације Народне скупштине, Организација породица заробљених и погинулих и несталих цивила и Савеза логораша Републике Српске.

Цвијеће су положиле и општинске и борачке делегације из Сребренице, Братунца, Милића, Зворника у Републици Српској, те Бајине Баште у Србији, као и неколико страначких и других делегација.

Драгичевић: Српске жртве треба да се памте

 - Српске жртве из Скелана треба да се памте и ваљда ће стално подсјећање на њих утицати да починиоци злочина буду процесуирани - изјавио је у Скеланима савјетник предсједника Републике Српске Миладин Драгичевић.

Драгичевић је напоменуо да се годинама обиљежавају годишњице страдања и прислужују свијеће за невине скеланске жртве, истакавши да ће то бити настављено, јер заслужују да им се одужујемо.

- Ваљда ће наше стално понављање и сјећање на ове жртве утицати да проради савјест оних који треба да процесуирају починиоце овог злочина да то напокон учине како би била задовољена правда и могло се говорити о помирењу на овим просторима - рекао је Драгичевић.

Министар унутрашњих послова Станислав Чађо упитао је зашто за овај злочин још нико није одговарао, подсјетивши да је МУП Српске послије неколико мјесеци од злочина поднио кривичне пријаве тужилаштву, а потом је допунио 2006. године.

Према његовим ријечима, тешко је наћи ријечи да се опише злочин почињен у Скеланима.

- Од надлежних органа и даље морамо тражити да починиоци злочина над Србима у овом крају буду процесуирани као и њихови налогодавци и да породице погинулих барем у томе добију сатисфакцију - рекао је Чађо.

Генерал Милан Торбица, савјетник министра рада и борачко-инвалидске заштите Петра Ђокића, истакао је да се годинама из центара моћи у јавност пласирају лажи да су Срби криви за све што се дешавало у рату у БиХ.

- Та лаж се постепено демантује јер су са почетних 120.000 жртава колико су говорили, Бошњаци смањили број својих погинулих на 40.000. Јединице Насера Орића су у околини Сребренице убиле 3.267 Срба од којих су трећина били цивили и дјеца и ту истину свијет полако прихвата - рекао је Торбица.

Он је поручио да никада нећемо одустати од тражења истине и одговорности злочинаца који су убијали и масакрирали невине људе у овом крају.

Српски народ, према ријечима генерала, није желио ратовати и није се припремао за рат док су то други радили.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.