Пандемија коронавируса утицала на ментално здравље

БАЊАЛУКА- Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске данас је организовало у обиљежавање Свјетског дана менталног здравља 10. октобра, чији је слоган "Ментално здравље за све, веће инвестиције-бољи приступ", јавља Агенција Анадолија (АА).

"Ова година, када је у питању ментално здравље, је посебно изазовна зато што имамо пандемију коронавируса која је врло значајан печат оставила на ментално здравље свих грађана, а наравно посебно су осјетљиве групе грађана које имају ментално здравствене сметње или одређене проблеме", рекао је Милан Латиновић, начелник одјељења за здравствену заштиту Министарства здравља и социјалне заштите РС-а.

Према његовим ријечима, у РС-у, у систему здравствене заштите пружене су услуге за 30.000 грађана, тај просјек се одржава и ове године, вјероватно, јер је због епидемилошких мјера смањен долазак у установе.

"Извјештаји из здравствених установа показују да нисмо имали значајнији број заражених особа коронавирусом с менталним болестима", рекао је Латиновић.

Према његовим ријечима, када је у питању епидемија коронавируса постоје назнаке да одређени број грађана има анксионзе поремећаје, посљедица страхова, изолације, промјена у понашању наметнутих у претходном периоду.

"Утицај пандемије је већ евидентан, повишена је анксиозност, депресивне реакције, поремећаји спавања усљед социјалне изолације, ограничења, дистанце међу људима. Како ће бити кад се епидемија заврши - као и у сваким кризним ситуацијама очекујемо да ће тај пораст бити још већи", рекла је Биљана Лакић, национална координаторица за ментално здравље РС-а.

Говорећи о посттрауматском стресном поремећаја, рекла је да се о њему може говорити у односу на три групе односно код људи који су преболовали коронавирус, били животно угрожени, имали страх од гушења, код оних који су изгубили блиске особе док је трећа група општа популација због промјена које су евидентне.

Грађанима је савјетовала да обзиром да ће кризна ситуација потрајати, да сачувају властито ментално здравље како би били и у могућности пружити подршку ближњима.

Према њеним ријечима, потребно је успоставити дневни ритам, одвојити вријеме за рад и одмор, јести здраво, односно имати редовне оброке, добро спавати, упражњавати редовну физичку активност и дио дана одвојити за контакт с блиским људима, било да је у питању лични, телефонски или контакт путем друштвених мрежа. Нагласила је да је важно и да имамо активност која нас опушта и која прија као што су вјежбе дисања, плес, јога, молитва... Додала је и да је важно ограничити вријеме пред екраном - онлине, нарочито за дјецу, не пратити превише вијести, односно бити информисан, али избјегавати вијести које нас чине тјескобним.

Сања Радетић-Ловрић из Друштва психолога РС рекла је да Друштво од појаве нултог случаја пружа подршку грађанима путем телефона, медија, као и онлине. Истакла је да су се у почетку јављали грађани у страху и паници, затим они који су били изоловани, па породице које су имале специфичну структуру живота, односно особу са хроничним болестима, те студенти који су били на размјени у иностранству. Истакла је да данас имају и појединачна и групна савјетовања.

"Нисмо довољно примјетили колико су дјеца и млади били фантастични, били су најбољи дио овог друштва", рекла је она и додала да су се дјеца и млади изузетно прилагођавали ситуацији.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.