Фото: Оживљена касаба из Aндрићевог романа
ВИШЕГРAД - Захваљујући Вишеграђанки Мирјани Савић Миљковић, која живи у Косовској Митровици дописник "Гласа Српске" из Вишеграда је дошао у посјед вјероватно најстарије фотографије града на Дрини и Рзаву.
- Фотографију старог Вишеграда добила сам од свог школског друга Aлмира Цоцалића путем електронске поште и веома сам поносна што је имам - рекла је Миљковићева.
На црно-бијелој фотографији, на којој је неко покушао да направи и корекције бојама, Вишеград је представљен као стара касаба описана у роману Иве Aндрића "На Дрини ћуприја".
Aндрић, као да је гледао фотографију и правио опис. На њој су све куће грађене посебним стилом и на "четири воде". Покривене су шиндром осим зграде Јеврејина Баруха и аустроугарске касарне, која је касније постала школа у којој је и Иво завршио четири разреда. Видљиво је и ушће Рзава у Дрину звано Јалија зарасло у коров, врбе и јошике, а на опјеваном брду Бикавцу се назиру зграде аустроугарске болнице.
На скоро ненасељеном бријегу Мегдан види се православна црква а ниже, поред ћуприје на Дрини вири мунаре џамије која је грађена кад и стари мост.
Старији Вишеграђани се и данас сјећају дрвеног моста на ријеци Рзаву који је сликао и непознати фотограф. Он је бетонско-металним замијењен седамдесетих година прошлог вијека. На крају видика и фотографије скоро у цјелини бљешти мост Мехмед-паше Соколовића. Aнализом фотографије се уочава да је Бикавац, који је данас парк у коме расту и ријетки примјерци црвеног кестена и јапанског багрема потпуно го као и брдо Град и Буткове стијене.
Необјашњиво је да се у видокругу ове фотографије не види ни једно дрво осим врба и јошика у Јалији.
Према процјенама стручњака ова фотографија Вишеграда је стара више од 120 година, а претпоставља се да је снимио аустроуграски фотограф.
- Да би се јасно видела и потпуно разумела слика касабе и природа њеног односа према мосту, треба знати да у вароши постоји још једна ћуприја, као што постоји још једна река. На самом крају вароши Рзав утиче у Дрину, тако да се средиште вароши и уједно њена главнина, налазе на пешчаном језичку земље између две реке, велике и мале, које се ту састају, а разасута периферија простире се са друге стране мостова, на левој обали Дрине и на десној обали Рзава - написао је Aндрић на почетку романа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.