Отмичар запослен у општини Бијељина

Бијељина - Функционер Општинског одбора СДС-а Милан Лазић запослен је 2009. године у Одјељењу за спорт и омладину општине Бијељина, иако је против њега у то вријеме вођен поступак у суду због отмице Добривоја Поштића званог Бато.

У Окружном тужилаштву Бијељина “Гласу Српске” потврђено је да је против Лазића 2008. године подигнута и потврђена оптужница. Покренут је судски поступак, а 7. септембра прошле године у Основном суду Бијељина осуђен је због отмице на казну затвора у трајању од два мјесеца, условно на три године.

У образложењу пресуде наведено је да су Милан Лазић и његов отац Лазо признали да су 27. јула 2008. године око 21.15 часова дошли до куће Живојина Поштића и присилили га да уђе у пртљажник аутомобила, који су одвезли на обалу ријеке Дрине. Тиме су по Кривичном закону РС починили кривично дјело противправно лишење слободе.

- Ударајући га рукама по глави, врату и тијелу и хватајући га рукама, извукли су га из гепека. Потом су му уврнули руке, те га више пута лактом ударали у леђа. Један од њих ударио га је ногом у главу, послије чега је Поштић пао на земљу, а они су га наставали тући ногама и дрвеном палицом - наведено је у пресуди. 

У образложењу пресуде није наведено зашто су Лазићи отели Поштића. Незванично, ријеч је о нерашчићеним финансијским дуговима. 

Одборник у Скупштини општине Бијељина Данијела Радовановић каже да је Милан био одборник СДС-а у прошлом мандату, а његов отац Лазо је високи функционер и један од оснивача СДС-а.

- Кад је ријеч о документацији и запошљавању Лазића у општини, ми као одборници немамо увида у то. До тих информација није лако доћи - каже Радовановићева.  

Она додаје да одговорност за то на првом мјесту треба тражити у Комисији за пријем радника у Aдминистративној служби општине Бијељина, те да Лазић никако није могао да буде запослен без потврде о некажњавању и о томе да се против њега не води кривични поступак.

У Бијељини постоје тврдње да је, наводно, Лазић ту потврду добио тако што је у суду договорио да се одређено вријеме у оптужници против њега “случајно” промијени његово име и да пише да се он зове Младен, те да је, кад је затражено увјерење о невођењу кривичног поступка, утврђено да се против Милана Лазића не води поступак, зато што се тада оптужница водила на име Младена Лазића.

До чврстих доказа и свједока за ту тврдњу нисмо успјели да дођемо, али упућени у случај наводе да је конкурс за посао у Одјељењу за спорт и омладину био прилагођен Милану Лазићу.

Наиме, они истичу да приликом запошљавања Милана Лазића у конкурсу за радно мјесто на које се он пријавио није наведено да је потребна потврда да се против њега не води кривични поступак, што је иначе обавезно, него је тражена само потврда о томе да није кривично кажњаван.

Да је највјероватније ријеч о томе и да је Лазић на тај начин добио посао, доказ је и увјерење ЦЈБ Бијељина од 28. септембра 2009. године које је у посједу “Гласа Српске”. У тој потврди стоји да Милан Лазић “не пролази кроз казнену евиденцију тог ЦЈБ”, односно да “није кривично кажњаван”. Нема ни ријечи о томе да се против њега води кривични поступак који је у то вријеме био активан.

Шеф Одјељења за људске ресурсе у Aдминистративној служби општине Игор Остојић јуче није одговарао на наше позиве. 

Милан Лазић каже да нису истините тврдње да је прекршен закон приликом његовог запошљавања. Он је потврдио да је прошле године осуђен условно, али да се “не сјећа на колику казну”.

- Потврду  о некажњавању тражила је Комисија за пријем радника у Aдминистративној служби Бијељина, по службеној дужности. Пријавио сам се на конкурс и примљен сам - каже Лазић.

Из Основног суда у Бијељини, иако нам је обећано, јуче нисмо добили одговор на питање да ли је тачно да је Милану Лазићу, због добијања потврде, привремено промијењено име у Младен.

Признање

Посланик СНСД-а у Народној скупштини Мирослав Мићо Краљевић и некадашњи начелник општине Осмаци Бранислав Бошковић признали су на суђењу да су у септембру 2010. године у Бијељини учествовали у отмици одборника Наше странке у Осмацима Лазе Видаковића. На основу признања кривице осуђени су да плате по четири хиљаде марака, безусловно.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.