Откривено благо баре Громижељ

БИЈЕЉИНA - С кољена на кољено у семберским селима приповиједа се о тајанственом благу скривеном у дубинама баре Громижељ, тачније у Лакетића виру у атару Велиног Села, око два километра од Раче.

Казивања о огромном благу које вијековима нетакнуто лежи у мочвари најљепша су од свих скаски ове равнице, јер сваки приповједач дометне нешто своје, начин како да се открије благо, па тако постају богатије, увјерљивије и привлачније...

- Прича се да је некада у Громижељу пропао караван са неслућено великим благом, те да је пропало велико богато село безбожника, да је у мочвари скривано злато и драго камење, па да све то богатство почива у дубини громижељског блата - каже Миливоје Томанић Шиљо из Велиног Села.

И како то у свим бајкама бива, тако и у овим о Громижељу вјерује се да ће доћи дан када ће неки срећник пронаћи благо и постати најбогатији човјек на свијету. Само, има једна зачкољица - вјерује се да ће благо пронаћи само чиста душа, она без гријеха и порока. Таквих, нажалост, нема, али се вјерује да ће се и таква душа појавити.

- Приповиједа се да се у поноћ на Богојављење у Громижељу појављује плавичаста свјетлост изнад мјеста гдје је закопано благо. Онај ко је угледа, треба да одмах у земљу пободе штап, а ујутру да прати трагове животиња око тог мјеста. Aко успије да пронађе животињу која је прешла преко мјеста гдје се указала чудесна свјетлост и принесе је као жртву, онда ће моћи ископати благо. До сада то никоме није пошло за руком па је благо и даље у Громижељу - каже Томанић.

По свему судећи, ипак се догодило чудо - пронађено је громижељско благо. Оно је вијековима било приступачно свима који су посјећивали мочвару, само га нико није препознао. Сада је посве видљиво и неслућене је вриједности.

Наиме, посрећило се Слађани Петронић, Горану Панићу, Дејану Радошевићу и Јовану Травару, научницима Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа РС, да открију благо баре Громижељ. A за њихово откриће “крива” је сићушна раритетна риба Умбра крамери у народу позната као мргуда. Када су је 2008. године пронашли у Лакетића виру др Миленко Ћурчић и Жарко Викић, приповијест о благу ове баре постала је стварност.

Мргуда је први и главни драгуљ громижељског блага, а онда су се посла прихватили научници, па су пронашли највећи дио благе ове тајанствене мочваре. Aко наставе са истраживањима, ко зна колико ће још “ископати” тог блага.

Научници Завода забиљежили су “да је циљ њиховог рада да прикажу ријетке и угрожене биљне и животињске врсте које се налазе на прелиминарној Црвеној листи БиХ”. Када су почели да истражују, ни слутили нису какво су благо пронашли у Громижељу и његовој околини. A пронашли су много - све драгуљ до драгуља.

Громижељско благо је пронађено и без плавичасте свјетлости богојављенске поноћи и жртвене животиње. Научнике није успјела да спријечи у откривању блага чак ни огромна, мистична змија Громижељка која, наводно, чува богатство тајанствене семберске мочваре. Предстоји сада посао на заштити овог блага и проглашењу тресетне мочваре Громижељ резерватом природе, како би ово неслућено богатство било доступно свима који желе да га виде.

Жабљанка и црвена чапља

У Громижељу је пронађена мочварна папрат, те је тиме потврђено њено присуство у РС, затим жути локвањ. На обали Лакетића вира пронађена је мочварна жара и то је, послије открића мргуде, најдрагоцјенији проналазак научника Завода, јер је ријеч о новој и посве ријеткој биљној врсти. Драгуљ громижељске мочваре је и жабљанка.

Научници су открили и више животињских  врста које су, такође, угрожене. Осим мргуде забиљежено је и присуство барске корњаче, коју је модерно доба скоро уништило. Пронађене су још и еја мочварица, затим црна рода, црвена чапља и мала бијела чапља.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.