Отишао посљедњи чувар Укрине

Прњавор - Посљедњи воденичар на таласима Укрине, тихи и доброћудни Неђо Гајић, изненада је преминуо у 74. години, у свом дому над воденицом и реком за коју је одмалена био везан.

Био је један од најпознатијих и најдражих симбола тог краја и неприкосновени борац за спас некада бисерно чисте ријеке

Неђо је отишао ишчекујући да се небригом о Укрини, коју су некада људи користили и за пиће, позабави Европски суд за људска права у Стразбуру, којем је, како су „Новости" писале, тужио Српску и БиХ.

''Срце и душа ме боле јер Укрина никада није била загађенија '', јадао се у марту ове године овај тада једини млинар на посљедњој преосталој од некадашњих 36 воденица, смјештеној на деветом километру од Прњавора према Кулашима.

У одштетном захтјеву Неђо је тражио две и по марке по дану за протеклих десет година, откако је пред основним судом у Прњавору покренуо поступак, због туђег систематског уништавања ријеке. Имао је циљ да новац потроши на уређење ријечног корита.

Нажалост, барем за Неђиног живота, годинама мутна Укрина, није „дотекла" на рочиште у једну од судница суда за људска права.

Неђо је преминуо послије краће болести. Првобитно га је са ногу оборио мождани удар, али је смогао снаге да се са леијчења у Бањалуци врати своме дому, воденици и Укрини. Убрзо је ту, где је и желио, уз умилне звуке таласа, точка и воденичког камена, склопио очи - заувек!

Слутња и подршка  

Васо Тошић, познати прњаворски угоститељ прича да му је прика Неђо, пред саму смрт, чак у три наврата долазио у његово етно-село „Укрински рај".

''Здушно ме подржавао да довршим градњу воденице. Мада би у неку руку постали конкуренција, он је то чинио отворена срца као да је слутио скори одлазак, несебично ми помажуђи како Укрина и Прњавор не би остали без иједног млинара. Иначе, говорио ми је да је здрав као дрен, али и да га све више притиска камен небриге за Укрином'',  присјећа се Тошић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.