Одржано академско вече поводом 500 година штампарије

Ново Горажде - Обиљежавање 500 година Горажданске штампарије потврђује да су Срби народ који је рано почео да штампа и да пише врло узбудљива и велика дјела, изјавио је вечерас у Доњој Сопотници код Новог Горажда професор Емир Кустурица.

“Ми имамо од те штампарије до данас испуњену сваку тачку коју једна мала земља има, а то су велики књижевници и велики умјетници који су обиљежили то вријеме”, рекао је Кустурица на академској вечери поводом 500 година Горажданске штампарије, одржаној у порти Цркве Светог Георгија у Доњој Сопотници.

Он је истакао да је почетак писмености много старији од штампарије, али да је она заправо први пут да се писана ријеч умножава и уопште идеја лаког дуплицирања која данас достиже врхунац и огледа се у Интернету.

“Ни Интернет не би био то што јесте да прије 500 година није било залуђеника који су вјеровали да штампарију треба правити у нашем народу”, рекао је Кустурица.

Он је подсјетио да идеја те прве штампарије под Турцима говори двоструко - да је необично да је то могло под Турцима да се уради, а са друге стране да је то један народ који је то био.

“Највећа потврда валидности те културе је чињеница да су сви уговори за вријеме турске окупације, односно Дубровачке републике у Дубровнику били потписивани и писани ћирилицом. То јесте било једно једино писмо и кад се погледа политичка вага која се данас прави у БиХ, а и прије 100 и 200 и 300 година, увијек је прва на удару била ћирилица”, рекао је Кустурица.

Књижевник Владимир Кецмановић рекао је да је значај овог јубилеја огроман и да је импозантан број година који је протекао од тренутка кад је штампарија пуштена у рад.

“У времену у којем живимо тај значај је неупоредиво већи из више разлога. Један је тај што живимо у времену опште дебилизације где су људи пола века раније више држали до писане речи него ми данас”, каже Кецмановић. Према његовим ријечима, друга ствар која подцртава значај овог јубилеја јесте данашња политичка ситуација која, како каже, траје више деценија и у којој се у БиХ оспорава идентитет српског народа, те чињеница да је српски народ најстарији на овим просторима, па и чињеница да су 90 одсто данашњих становника БиХ потомци људи који су овдје направили ту штампарију, а који су били Срби.

Он је нагласио да, иако данашње вријеме није блиставо и на први поглед не оставља простор за оптимизам, овакав јубилеј и ова штампарија даје наду да ће српски народ истрајати и да ће културом и духом успјети да остане спреман за вријеме неког новог процвата који ће бити бар приближно раван оном у доба Немањића.

Књижевник Милан Ружић рекао је да је Горажданска штампарија, у тами општег ропства под Турцима, сијала као светионик.

“Горажданска штампарија је полумиленијумски доказ да смо један од посљедњих бедема православља”, истакао је Ружић.

Начелник општине Ново Горажде Мила Петковић рекла је да се велики градови, који су много моћнији и развијенији од овог мјеста, не могу похвалити да је код њих утемељено штампарство на Балканском полуострву.

У културном програму наступила је Етно-група “Ива” из Бањалуке.

Академији су присуствовали начелници општина Вишеград, Фоча, Соколац, те бројни представници друштвеног и културног живота.

Организатори академске вечери су Народна библиотека “Божидар Горажданин” и општина Ново Горажде.

У Храму Светог Георгија у Доњој Сопотници 1519. године Божидар Горажданин је основао прву штампарију на овим просторима и другу на Балкану, одмах послије цетињске.

У овој штампарији, коју је Горажданин пренио из Венеције у Сопотницу, штампане су ћириличне црквене књиге до 1523. године, кад је под најездом Турака пресељена у Трговиште у Румунију.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.