Одрастање уз музику и стваралаштво

ЗВОРНИК - Боро Глишић је васпитач у дјечијем вртићу "Наша радост" у Зворнику. Овим послом бави се већ 25 година и према његовим подацима прије рата био је међу само пет мушкараца у некадашњој Југославији који су директно радили са дјецом.

- Данас у Републици Српској има шест или седам мушкараца који раде у вртићима, а када бих поново бирао, изабрао бих баш ово занимање. Срећан сам човјек. Не могу проћи улицом а да ме не сусретне толико дјеце, притрче, загрлимо се, пољубимо. Човјеку је пуно срце, јер знате да сте успјели у том послу - каже Боро.

Љубав према дјеци га је опредијелила за овај посао, али како рече, љубав је само основа на коју треба додати пуно стрпљења, умијећа, знања, маште...

- Настојим да дио своје креативности пренесем и на дјецу, мислим да и успијевам, јер када нешто радим, радим пред њима, а они то покушавају на овај или онај начин да имитирају. Радим са дјецом у редовном боравку, потом у играоници, а онда од пола седам до пола девет са два дјечака код њихових кућа, тако да сам са дјецом од седам до 21 час, али не осјећам умор - истиче Боро.

Боро је одувијек био умјетничка душа, а кроз посао којим се бави све то може да изрази.

- Најприје сам волио да правим фигуре од школске креде, гдје ми је игла била једини алат. Послије тога сам почео да правим слике од сламе, иконе у дуборезу. На картону сам "докторирао", али нема материјала који је неупотребљив, ја сам и од пивских чепова правио фигуре - напомиње Боро.

Много тога је и у вртићу осмислио и урадио, а свира и на хармоници, фрули, гитари, пјева, глуми, пише.

- Кад сам на годишњем одмору око 40 дана проведем у Бечићима, гдје сам упознао неке људе код којих имам смјештај и храну, а заузврат радим на рецепцији или као ноћни чувар. Вријеме које тамо проведем користим да пишем пјесме, да правим фигуре у дрвету, приређујем са пријатељима поетске вечери - каже Боро, који свестраност изражава на послу, али и на одмору.

Није лако са дјецом

Кроз овај посао човјек може да покаже своју креативност и способности, али је и изузетно тешко, јер није лако разговарати са дјецом. Дјеца осјете кад нешто не радите исправно, исправе вас, подсјете, заправо, требате говорити њиховим језиком да би разумјели и они вас и ви њих

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.