Одомаћиле се туђе ријечи међу младима

Фоча - Фул, кул, шеровати, стејy, екстра, респект, бизнис, најс, тенкс… најчешће су стране ријечи из енглеског језика које су се одомаћиле у говору међу Фочацима.

Aнглицизми и романизми предњаче у свакодневном говору, писању, али и давању имена локала, трговина и дискотека, а технологије које су заживјеле попут интернета, посебно друштвене мреже, донијеле су бујицу нових термина.

Голд, Таргет, Блек енд Вајт, Ке Паса, Цинема клуб, Моцарт, Икс Реј, Aташе, Вип Ланж модерни су називи кафића, дискотека и клубова.

Широку употреби "туђица" потврђују и у СПКД "Просвјета" из Фоче.

- Према једном нашем истраживању и анкети коју смо радили деведесет одсто је овде страних латиничних назива продавница, локала, фирми, а дискотека и клубова поготово. Испитивали смо и колико се још његује ћирилица као писмо, и у том сегменту нисмо незадовољни. Млади још широко употребљавају ћирилицу, али проблем је њихов говор у који се увукло све и свашта, од страних ријечи, жаргона који су им поштапалице - каже Владимир Пантовић, професор српског језика и секретар СПКД "Просвјета" Фоча.

Његов колега Лука Цицмил сматра да промјене у говору, понашању и писању посебно омладине највише диктирају друштвени услови.

- Енглески језик је утицајан и по говору, заступљености, техници те није ни чудо да се преупотребљава. Код омладине је то овдје постало помодарство, мисле да су паметнији коришћењем страних ријечи, а у ствари се међусобно не разумију. Незаинтересовани су и некреативни, па им ништа друго и не преостаје. Друштвена заједница је крива, јер то нико не контролише, па ни ми сами - сматра Цицмил.

Доцент доктор на Филолошком факултету у Бањалуци Душко Певуља сматра да млади немају свијест о језику и језичком идентитету.

- Ту више није ријеч о језичкој култури. Они су ослоњени на код који осиромашује и вулгаризује језик. И још, завршавају школе у којима је језик, такође, маргинализован, гдје и они који их уче не познају добро језик и говор. Не ради се и необразованим људима, већ културно сиромашним. Једини спас био би у томе када би се језичка култура у нашем друштву поставила као приоритет, а то у првом реду зависи од највиших инстанци, а ту је и реформа цјелокупног нашег школства - сматра Певуља.

"Брацике" и "мачке"

Осим страних ријечи којима се Фочаци користе свакодневно, у посљедњих неколико година присутна је бујица жаргона којима једни друге ословљавају. Младићи, али и дјевојке једни друге ословљавају са "брацика" или "браца" док се дјевојке међусобно обраћају са "мачко", "мачкице".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.