Одата почаст најмлађем борцу ВРС: Живи успомена на Споменка

МАГЛАЈ - На мјесном гробљу Горњи Улишњак у федералној општини Маглај данас су чланови породице, некадашњи саборци и поштоваоци положили вијенце и одали почаст најмлађем одликованом борцу Војске Републике Српске Споменку Гостићу, који је погинуо 20. марта 1993. године.

Парастос је служио свештеник Владимир Кукић, који је истакао значај посјете гробу младог борца Војске Српске, као и очувања културе сјећања на његову и жртву свих који су животе уткали у темељ Републике Српске.

Аутор документарног филма „Споменко на вјечној стражи“ и књиге „Споменко и Озрен“ Миле Савић рекао је да је прича о Споменку порука да је рат, у којем страдају и најслабији и најчеститији, ужас који треба спријечити.

-Кажу да човјек умире када и посљедња особа престане о њему да прича и надам се да ће кроз филму о Споменку и књизи „Споменко и Озрен“, он вјечно да живи - рекао је Савић.

Он је изразио задовољство што је прича о Споменку заинтересовала младе, што су све више свјеснији његове симболике и што им се буди свијест о његовању историје.

Парастосу је присуствовао и градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић.

Гостић је рођен 15. августа 1978. у Добоју. Основну школу похађао је у Маглају, али је због избијања ратног сукоба није завршио.

По избијању рата живио је са мајком Миленом у селу Јовићи надомак Маглаја, које је било окружено насељима са већинским муслиманским становништвом, па се убрзо нашло на првој линији фронта.

Током априла умрла му је мајка, па је остао да живи са баком која је септембра 1992. године погинула у гранатирању села од такозване Армије РБиХ.

Пријављује се у Војску Републике Српске гдје је у почетку био курир, да би потом био пребачен на развожење хране борцима на првим линијама фронта.

Обављајући повјерене му задатке, једном приликом је са коњском запрегом упао у минско поље, при чему су коњи страдали, а он је био лакше повријеђен. Након тог рањавања, још је једном био лакше рањен.

У офанзиви муслиманских снага на планину Озрен народ се повукао из Јовића, а Споменко Гостић је са неколико војника остао да брани село.

У марту 1993, током гранатирања положаја српске војске, пет војника је погинуло, а Гостић је тешко рањен. Умро је 20. марта 1993. у Јовићима на Озрену, а сахрањен је са страдалим саборцима на сеоском гробљу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.