Од радионице до бренда: Како је Српчанин претворио дрво у умјетност

СРБАЦ - У времену када се занати често губе пред налетом масовне производње, прича Синише Томића из Српца показује како се спојем традиције и савремене технологије, уз много рада и одрицања, може изградити аутентичан породични бренд.

Синиша већ осам година води своју радионицу "Wood Work By Sina", у којој настају уникатни производи од дрвета, од трпезаријских и клуб столова, преко дјечијих играчака и игралишта, па све до декоративних предмета и персонализованих дасака за сервирање хране.

Његов пут у предузетништво није био планиран, већ је, како сам каже, произашао из потребе.

- Радим у фирми "Дрвопродекс" 12 година, гдје сам највише у контакту с дрветом. У једном тренутку, заједничка примања у породици нису била довољна, рата кредита за стан била је скоро половина прихода. Морао сам пронаћи додатни извор зараде. Када сам чуо да један колега продаје старе машине, родила се идеја да покренем свој бренд - присјећа се.

Данас у његовој радионици доминира пуно, природно дрво, најчешће храст и орах, али и трешња, топола и јасен. Управо та посвећеност природним материјалима даје његовим производима посебну вриједност и дуготрајност. Један од најтраженијих производа су даске за сервирање хране, којих, како каже, има чак педесетак модела.

- За једну даску потребно је између два и по и три сата, од резања, лијепљења, брушења, гравирања па до уљења. Људи све више цијене ручни рад и персонализацију. Међутим, доста ми користи ЦНЦ ласер уз којем радим гравуре, па чак могу и да породичну фотографију пренесем на дрво као трајну успомену - каже Томић.

Ипак, неке идеје, иако технички изводљиве, нису комерцијално исплативе. Синиша наводи примјер дрвеног утоваривача и камиона кипера које је правио као играчке, али и захтјевнијих пројеката попут кухиње од пуног дрвета.

- За израду ових играчака машина ради 12 сати, уз још четири сата да све ручно саставим. Огромно је улагање времена, а зарада мала, тако да се не исплати. Кухиње од пуног дрвета захтијевају савременији алат и већу прецизност. Морао бих ући у озбиљну серијску производњу, а ја желим да имам више времена за породицу - истиче Томић.

Поред дрвета, Синиша са породицом развија и причу под називом "Кокин град", малу фарму домаћих јаја из слободног узгоја.

- Није то била нека велика идеја, више се родило спонтано. Гурман сам, волим да једем и ако ујутру не поједем пет-шест јаја, као да нисам ни почео дан. Препоручио бих свима да више конзумирају домаћа јаја која су здравија. Кад разбијете јаје у таву, видите жуманце које код домаћих вуче на наранџасто, док је код индустријских много блиједо - каже Томић.

Посебну пажњу привлаче ријетке кокошке које је набавио из Индонезије, раса аyам цемани, које су потпуно црне боје.

- Људи нису навикли на црне коке, али њихово месо, које је такође црно, богатије је протеинима. Тренутно имамо једног пијетла и четири коке и планирамо да ширимо јато путем инкубатора. Занимљиво је да имају инстинкт да буду птице и да лете, успију без проблема прескочити ограђену жицу од два и по метра - наводи Томић.

Организација свакодневних обавеза није једноставна, али породица игра кључну улогу.

- Тешко је све ускладити сам, али имам подршку. Супруга Андреа воли да фарба играонице, отац помаже око кока, дјеца скупљају јаја и сви су укључен. Кухање је моја друга љубав, па кад смо супруга и ја код куће, углавном ја спремам, али често и моја мајка. Та љубав се родила још у дјетињству, мајка ме учила у кухињи, док ме отац стално вукао да радим нешто друго. Пошто сам син јединац, трудили су се да ме свему науче - каже Синиша кроз смијех.

Слободно вријеме

Слободно вријеме најчешће проводи уз музику и спорт. Љубитељ је ретро звука, а у младости је био и ди-џеј, па чак имао и кратко радијско искуство. Данас рекреативно игра кошарку у ИТ лиги са екипом из Српца.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.