Од огњишта само згариште

БИЈЕЉИНA - Прије нешто више од једне године изгорјеле су куће Миле и Петра Бодића у селу Хаптићи код Бугојна. Након овог, нимало случајног пожара, ово село остало је без иједне српске куће, а тиме и без великих изгледа да се неко од Новића врати на своје вјековно огњиште.

Породица Милиног сина Нове Бодића скрасила се послије рата у семберском селу Пучиле. Ново је са супругом и два сина у Семберију стигао прије 15 година, док су му родитељи, отац Мило и мајка Aнђа, тада још у снази, остали на своме имању у селу Хаптићи. Иако су, како кажу, свашта преживјели у ратним и поратним годинама, били су упорни у жељи да остану на својим вјековним огњиштима.

Крајем 2005. године, седамдесетпетогодишња Aнђа се разбољела па су она и Мило одлучили да се доселе код сина Нове у Семберију.

Напустили су кућу у Хаптићима и око 80 дунума пашњака, а да имање не би зарастало у коров изнајмили су га комшији Хамзи Форићу који се бави овчарством који је користио пашњаке и кућу Новића.

Наредног љета траву је купио други комшија Aлија Делић, а почетком 2007. године Новићи су се договорили са Далибором Ераком из сусједног села Главице да користи њихово имање.

Само неколико дана касније запаљена је кућа Миле Бодића и његовог рођака Петра, иначе једине двије српске куће у овом селу.

Куће су изгорјеле 2. марта 2007. године, а након дојаве једног од комшија о пожару на лице мјеста изашла је полицијска екипа која је 5. марта сачинила записник. Констатовано је да су у пожару потпуно уништене обје куће удаљене једна од друге педесетак метара.

- Како у кућама нико није живио, па чак и није било струје, узрок пожара може бити једино људски фактор - забиљежено је у записнику који је прослијеђен Кантоналном тужилаштву.

Кривци за овакво намјерно уништавање српске имовине ни до дан-данас нису пронађени.

- Обраћао сам се полицији у Бугојну, као и тужилаштву, и увијек добијам исте одговоре да је истрага у току. Послије оволико времена сасвим је јасно да кривци неће бити пронађени, нити да ће ми штета бити надокнађена. То је тако. Биле су то једине српске куће у овом селу и сада је извјесно да се нико од Срба тамо неће вратити. Имање бих продао, али коме, нико неће да га купи кад може да користи моју земљу бесплатно. Тај пожар је зато и изазван да се рашчисти са Србима у бугојанским селима - прича огорчено Ново Бодић.

Он додаје да је тек ове године у фебруару добио полицијски записник о пожару и да му је у тужилаштву речено да су нека лица саслушавана у вези са пожаром и да је истрага у току.

Поред полиције и тужилаштва у Бугојну, обраћао се и невладиним организацијама које се баве заштитом права грађана, али нигдје није нашао одговор како да дође до одговорних и да добије надокнаду штете.

Срби без заштите 

- Могао бих да тужим државу за надокнаду штете, али немам ја новца да га трошим по судовима. Не радим откако је почео рат. Сви смо без посла и без прихода. Прије рата смо обрађивали своје имање, а ја сам радио у војној индустрији "Славко Родић" у Бугојну. Имам само дванаест година радног стажа, а након што сам напустио Бугојно никада више нисам добио посао. Нас шесторо данас живимо од понеке наднице и тако је - каже Ново и додаје да о повратку на своје имање више и не размишља.

- Очигледно је да тамо нисмо добродошли и да Срби на подручју Бугојна немају никакву заштиту ни за себе ни за своју имовину - закључује након свега.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.