Од Невесињске пушке до Солунског фронта: Животни пут харамбаше Пера Тунгуза

ТРЕБИЊЕ - У години у којој Република Српска и Република Србија заједнички обиљежавају велики јубилеј – 150 година од избијања Невесињске пушке, устанка српског народа против османске власти (1875–1878) - у уторак ,1. јула биће отворена изложба , у Музеју Херцеговине у Требињу под називом „Од Невесињске пушке до Солунског фронта“.

Ова изложба је посвећена легендарном харамбаши Перу Тунгузу – народном јунаку и симболу српског отпора у Херцеговини, од османског периода до Великог рата.

Аутор изложбе је Наташа Глигорић, праунука Пера Тунгуза и секретар Удружења Невесињаца у Београду, која кроз овај пројекат његује културу сјећања и афирмише завичајно насљеђе у српској јавности.

Изложба је премијерно приказана публици у Београду, у ПТТ музеју, 23. маја 2025. а отворио ју је господин Арно Гујон, директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Владе Републике Србије.

Глигорићева је за „Глас Српске“ рекла да се осећам почаствованом што је прва станица на путу ове изложбе кроз Републику Српску управо град Требиње - срце слободарске Херцеговине.

- Захвална сам Музеју Херцеговине, најпрестижнијој  установи културе у овом делу Српске, што је препознао значај ове изложбе која оживљава дух Невесињске пушке, век и по након што је њен пуцањ испаљен из руку  харамбаше Пера Тунгуза одјекнуо на Ћетној пољани у планини Бишини- истакла је Глигорићева.

Она је навела да се изложба у Требињу реализује под покровитељством Представништва Републике Српске у Србији, на челу са директором Млађеном Цицовићем,у сарадњи са Музејем Херцеговине, који је пружио логистичку и просторну подршку у организацији удружења Култура без граница и  уз стручну сарадњу историчара Ненада Урића.

У програму учествују народни гуслар Милош Паровић,пјесник Јово Братић и кантаутор Горан Дука.

Перо Тунгуз, рођен 1840. у селу Сливља код Невесиња, остао је упамћен као један од покретача Невесињског устанка, чија је варница планула  нападом његове хајдучке чете на турски караван, 5. јула 1875. године на Ћетној пољани, у планини Бишини. 

Био је вођа и Улошког устанка против аустроугарске власти (1882), а у дубокој старости, као добровољац Првог свјетског рата, прошао је сва стратишта – од одбране Београда до пробоја Солунског фронта. Умро је 1919. у Трстенику, а његови посмртни остаци касније су пренесени на брдо Јакомир, код Улога у Републици Српској.

Изложба свједочи о једном великом и заборављеном животу, али и о континуитету слободарске идеје српског народа, од Херцеговине до Солуна.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.