Од јутрос пет нових пријава породичног насиља

ПРИЈЕДОР - Приједорски Центар за социјални рад од јутрос је примио пет нових пријава породичног насиља, што је честа ситуација након викенда, а годишњи просјек је око 150 пријава, рекла је данас социјални радник Драгана Грујичић.

Поводом панел-дискусије о протоколу о поступању приликом насиља у породици који је данас у Приједору организовала Градска управа, Грујичићева је рекла да је тај број пријава изазовно пратити у континуитету.

"Ми међу обрађеним случајевима онда бирамо оне за које процијенимо да су тежи, па њих даље пратимо, а немамо капацитет да то радимо у свим предметима. Исто тако, више од стотину дјеце годишње жртве су породичног насиља, што такође тражи дужи период праћења након самог чина насиља", рекла је Грујичићева.

Говорећи о комуникацији међу члановима мултисекторског тима, којег чини представници десетак установа, Грујичићева је рекла да је она драгоцјена јер свако зна кога може назвати кад дође у ситуацију кад му је потребна информација из друге установе.

"Дешава се и да нам се мишљења разилазе и да се не можемо усагласити око неких питања. На примјер, приликом одлуке да ли тражити или не хитне и мјере заштите. Зато је законодавац и прописао да то може учинити и полиција и Центар за социјални рад и сама жртва, независно једни од других", рекла је Грујичићева.

Вршилац дужности начелника градског Одјељења за образовање, здравство, социјалну заштиту и пронаталитетну и демографску политику Оливера Брдар Мирковић навела је три приоритета, а то су улога субјеката заштите од породичног и родно заснованог насиља, квалитет и изазови комуникације између субјеката заштите и значај континуиране едукације.

"Радна група и мултисекторски тим и сваки субјекат заштите отворени су за сарадњу, иницијативе, приједлоге. Сви смо на истом задатку - елиминисати, сузбити и превенирати негативне појаве", рекла је Мирковићева, која је и водила панел-дискусију.

Начелник Центра за заштиту менталног здравља Горан Рачетовић сматра да се свака жртва породичног насиља треба подвргнути и љекарском прегледу, те да се сензибилисаност здравствених радника за рад са жртвама насиља мора подразумијевати.

Рачетовић је напоменуо да су сви субјекти заштите дужни да се континуирано едукују.

"Насиље се мора посматрати и као јавноздравствени проблем с обзиром на високу преваленцу и дужи период посљедица насиља којима се здравствени систем бави. Битно је да се са медицинског аспекта препеознају посљедице породичног и родно заснованог насиља којима се и здравство бави, те да се спречавају најекстремније од њих, а то су фемицид и суицид", указао је Рачетовић.

Социјални радник из Центра за социјални рад Драгана Савић Пешевић указала је на економску зависност жртава као основни разлог рецидива, те позвала Градску управу да у сарадњи са Привредном комором организује скуп на којем ће бити ријечи о подршци жртвама насиља кроз запошљавање.

Небојша Ступар из Полицијске управе Приједор нагласио је значај добре комуникације између субјеката заштите.

"Када је ријеч о едукацији, у посљедњих пет година, откад је важећи закон на снази, Министарство унутрашњих послова Републике Српске организује редовне годишње едукације и сваке године добијамо нове сертификоване полицијске службенике за рад на овим предметима", рекао је Ступар.

Панел-дискусија организована је поводом глобалне кампање "16 дана активизма против насиља над женама". 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.