Фото: Обновљен манастир из деветог вијека
ВИШЕГРAД - Када је митрополит Николај прије десетак године рекао да ће основати манастирски комплекс у Добруну, многи су га слушали са невјерицом.
Његово "пророчанство" се обистинило и сада многи путници намјерници свраћају да одморе тијело и душу у љепотама овог живописног краја.
Манастир у Добруну код Вишеграда према митрополиту Сави Косановићу саграђен је још у деветом вијеку. Неки историчари тврде да је црква поред ријеке Рзава подигнута 1219. године, док други мисле да је то урађено за вријеме владавине цара Душана 1343. године, кад је жупан Прибил у процјепу између стијена на ливади саградио цркву скромних димензија.
Послије низа рушења и обнова црква у Добруну је седамдесете године прошлог вијека дочекала само са једним малим објектом за окупљање вјерника и огромним простором за вашаре, од којих је најчувенији био поводом Велике Госпојине.
На фотографији из 1972. године овјековјечена је порта манастирска са старом липом, седам јабука зечуша и неколико софри, гдје су се домаћини села окупљали на гозби за Велику Госпојину. Те године свештеник Милосав Видаковић је покренуо акцију изградње манастирског конака.
A онда на видјело долазе визије и смисао за градитељство митрополита дабробосанског Николаја. Он 1994. у Добруну послије четири вијека обнавља монаштво, а двије године касније почиње изградњу објеката, који ће дочекати централну прославу обиљежавања 200. годишњице од подизања Првог српског устанка.
Стојећи тада на траси укинуте ускотрачне пруге, поред храма, митрополит је руком показао на празан простор испред себе и говорио народу.
- Овдје ћемо саградити Карађорђев конак, Народни дом, још један конак, Музеј Првог српског устанка и митрополита дабробосанских, а изнад манастира ће бити подигнут споменик вожду Карађорђу - рекао је митрополит Николај.
С невјерицом су га гледали они који нису могли у то да повјерују.
- A овдје ће на обновљеној пруги бити станица за "ћирину" композицију - додао је он.
Све што је речено се и обистинило. Манастир Добрун је постао велики духовни центар, који је до данас добио још једну капелу на капији, камену ограду, а у току је градња платоа, на којем ће се одржавати прославе и скупови.
Мјештани села око Добруна, кад дођу недјељом на свету литургију, диве се урађеном, али и уздишу за својим софрама, којима није било мјеста у манастирској порти. Забиљежено је да је посљедњу софру за своје госте и пријатеље поставио старина Милован Тасић из Бијеле на Велику Госпојину 1994. године.
Била је то посљедња софра чиче Милована, који је запамћен и по томе што је годинама за њом о вашарима сједило његових седам синова.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.