Обнова православног храма у Осенику, општина Хаџићи

Новац за обнову прикупили српски исељеници, махом они који су прошли страхоте логора за Србе у Крупи и основној школи у Пазарићу и злогласном силосу у Тарчину

ПОСЉЕДЊИ рат је огромну већину српских становника Пазарића и Тарчина, у хаџићкој општини, расуо диљем земаљске кугле. Највише их је у Aустралији и Сједињеним Aмеричким Државама. Да би се бар на неки начин одужили свом родном крају, покренули су акцију обнове храма Светих апостола Петра и Павла у Казиној бари, односно Осенику, на средини пута од Пазарића до Тарчина у општини Хаџићи. Храм је изграђен далеке 1896. године, а страдао је почетком јула 1992. године, иако се налазио далеко иза линија борбених дејстава. - Формирали смо грађевински одбор од неколико српских повратника и некадашњих становника ових мјеста који сада живе у другим мјестима Српске и Србије, припремили пројекат обнове, прикупили сву потребну грађевинску документацији, те смо, Бога молећи, за Петровдан, крсну славу храма, започели радове на обнови - нагласио је свештеник Чедомир Ђелмо, који је, заједно са колегом свештеником Бојаном Кулашевићем, и преузео задатак да се црква обнови. Новац су прикупили српски исељеници, махом они који су прошли страхоте логора за Србе у Крупи, основној школи у Пазарићу и злогласном силосу у Тарчину. Храм Светих апостола Петра и Павла (како је наш лист раније писао) подигнут је прилозима парохијана, а на иницијативу чувеног свештеника у овом крају Ристе Крстића. Раније је ту постојала и школа, а када је отворена она у Пазарићу, здање је претворено у Парохијски дом, који је, такође, страдао у посљедњем рату. Била је богата иконама изузетне умјетничке вриједности, од којих су многе спасене и налазе се у Београду. Свештеници и малобројни преостали Срби из овог краја надају се да ће бити враћене у храм када се обнови. - Имали смо много муке да храм вратимо у окриље наше Православне цркве, те да иселимо једну ромску породицу из парохијског дома и обезбиједимо сву потребну документацију како би се приступило обнови. И црква и порта су све до прошле године били у очајном стању, препуни смећа и шута, ђубрета од стоке. Успјели смо доста да очистимо и прошле године, први пут послије рата, у разрушеној цркви служимо молитву - рекао је свештеник Бојан Кулашевић. Потпуна обнова храма очекује се до краја септембра. Н. ЗЕЛЕНОВИЋ ИКОНЕ Између осталих, у цркви су биле похрањене иконе Богородице Умиљења из 17. вијека, Свети Јован Крститељ из 18. вијека, иконе иконописца Ристе Чајкановића - Христос (Пантократор) и Богородица са Христом, сликане далеке 1891. године, Свети Георгије на коњу из 19. вијека, Света Катарина из 18. вијека, Свети Никола из 19. вијека, Деизис из 18. и Јерусалим из 19. вијека, и многе друге.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.