Обнављају напуштена имања својих дједова

БИЈЕЉИНA - У Семберији је све више оних који се враћају селу и пољопривреди и који обрађујући запуштене њиве зарађују за живот. Здравко Стевановић из Доњих Загона очево имање обнавља више због носталгије него због материјалне користи.

Иако довољно зарађује за живот, каже да више није могао да гледа њиву која га је отхранила како ураста у коров и шибље.

- На савјет људи који познају токове у пољопривреди и на селу засадио сам воћњак на хектару земљишта. Посла је било на претек, јер је све требало урадити испочетка и њиву довести у ред. Нисам одустајао, упркос тешкоћама на које сам наилазио. И успио сам. Ево, већ започињем шесту сезону производње воћа. Умјесто запарложене њиве, сада је модеран и родан засад воћа - каже Здравко.

У Здравковом воћњаку је седам стотина стабала високородних сорти шљива, двјеста садница крушке стенлејке и стотину садница осталог воћа: јабуке, брескве, кајсије, вишње, трешње, дуње, крушке и другог.

- Када сам већ започео тај посао, ништа нисам препуштао случају, нити импровизовао. Одабране су здраве и сертификоване саднице, бирали смо најподесније сорте за ово земљиште, садили смо према кретању сунца, да воће преко цијелог дана има сунца, поставио сам систем наводњавања "кап по кап". Зато воћњак и изгледа овако лијепо - истиче Здравко.

Посао у воћњаку није завршен садњом воћа и уградњом водовода. У њему се увијек мора бити и пратити развој воћака, од пупања, цвјетања, замета плода, развоја, зрења и уклањања трулих и обољелих плодова. То је период од једне године. У њему се још обављају два орезивања и неколико прскања против болести и штеточина. Комплетно радно мјесто, чак посао и за три радника.

Орезивање воћа Здравко је завршио. Уклоњени су сви заостали, трули плодови на гранама и почеле припреме за прихрану и прво прскање. Када прођу мразеви, провјериће функционисање система за наводњавање. Послије тога слиједе други послови, на које је Здравко већ навикао.

На почетку засада воћа изградио је и кућу за одмор. Најрадоснији је, вели, када у воћњак дођу његова породица и пријатељи.

- Препун сам задовољства што сам одужио дуг прецима - нисам им уништио имање. Обновио сам га, а то није мала ствар - каже Стевановић.

Успјех

Здравко Стевановић је за пет година доста научио о воћу и ушао у све тајне његовог узгоја и чувања плодова.

- Упркос томе, увијек сам у контакту са стручњацима, јер они више знају и правовремено ме савјетују. Довољно је да се само мало погријеши код зимског орезивања, па да се принос преполови или да оболе стабла. Успјех је резултат доброг споја праксе и науке. Прошло је вријеме традиционалног узгоја воћа - тврди овај семберски воћар.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.