Вулкански облак и даље изнад Балкана - може ли да утиче на здравље

Већ четири дана након ерупције вулкана Етна у Италији, облак вулканског пепела и аеросоли полако се шири атмосфером према истоку.

Према јутрошњим подацима, највећу концентрацију ових штетних материја тренутно биљеже Србија, Црна Гора, Сјеверна Македонија, Албанија, Бугарска, Румунија, Грчка и Турска.

Према моделима платформе Винди, јутрос је у Београду забиљежена концентрација СО₂ од чак 71,88 мг/м². Слични нивои забиљежени су и у другим већим градовима региона, укључујући Скопље, Софију и Атину.

Облак и даље споро помјера, па се очекује да ће концентрације у наредним данима остати високе и у дијеловима Балкана.

Метеоролози указују да је облак високо у атмосфери и не утиче значајније на здравље становништва. Као срећна околност се наводи то што нису предвиђене падавине, које би у дејству са аеросолима изазвале киселе кише. 

Кисела киша је падавина (киша, снег, магла или чак прашина) која садржи повишен ниво киселих материја, пре свега сумпорне киселине (H₂SO₄) и азотне киселине (HNO₃). Настаје када се у атмосфери гасови попут сумпор-диоксида (SO₂) и азотних оксида (NOₓ) – који потичу из индустријских постројења, саобраћаја, али и вулканских ерупција – комбинују са воденом паром.

Ерупција Етне избацила је позамашну количину аеросолног пепела, СО2, фосфора и других гасова и честица који су сада изнад дозвољених вриједности и лебде Медитераном.

Облаци пепела и гасова уздигли су се до висине од око 10 километара, што је довело до издавања наранџастог упозорења за ваздушни саобраћај и преусмјеравања летова с аеродрома у Катанији на алтернативне дестинације попут Палерма и Комиса.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.