Обиљежено 25 година од почетка страдања Срба у Оџаку

Вукосавље/Оџак - У Вукосављу у Републици Српској и мјесту Нови Град у федералној општини Оџак данас је обиљежено 25 година од како су припадници Хрватског вијећа одбране /ХВО/ затворили у оџачке логоре 1.294 Срба, од којих 326 жена и 104 дјетета.

Код централног спомен-обиљежја погинулим борцима и цивилима у Вукосављу положено је цвијеће, док је у Цркви Светих апостола Петра и Павла у Новом Граду код Оџака служен парастос за страдале.

Предсједник Удружења логораша "Оџак ж92" Милан Милетић рекао је да су 8. маја 1992. године припадници ХВО-а почели да одводе оџачке Србе у логоре.

Према његовим ријечима, до јула исте године било је затворено 1.294 Срба над којима су примијењене 132 методе мучења, које нису преживјела 42 логораша.

"За злочине над Србима у Оџаку до сада је правоснажним пресудама на укупно 64 године затвора осуђено шест припадника 102. Оџачке бригаде ХВО-а под чијом су командом били логори у Оџаку", рекао је Милетић и додао да нема пресуде која би задовољила жртве.

Милетић каже да логораши и друге жртве били задовољни када би, осим директних извршилаца, били процесуирани и кажњени и они који су наредили затварање и мучење српског становништва из Оџака.

"Очекујемо да правосудне институције у БиХ подигну оптужнице против Кризног штаба у Оџаку 1992. године", рекао је Милетић.

Он је подсјетио да су до сада осуђени Илија Јурић на шет година затвора, Божо Матановић на пет, Јосип Толић на 10, Ферид Халиловић на 15, Албина Терзић на три, Марјан Брњић на 12 и Сенадин Рибић на 13 година затвора, док је у току поступак против Саше Чаушића, Јозе Ђојића и Јовице Кљајића.

Цвијеће на споменик у Вукосављу положио је изасланик предсједника Републике Српске Миладин Драгичевић, који је рекао да Срби морају непрекидно указивати јавности и правосудним институцијама у БиХ да је у Оџаку 1992. године почињен ратни злочин над цјелокупним српским становништвом, те инсистирати да се извршиоци адекватно казне.

"Правда је спора, али не смијемо изгубити наду да ће бити достижна", рекао је Драгичевић и изразио наду да ће Тужилаштво и судови у БиХ престати са селективном примјеном правде на штету српског народа.

Драгичевић је поздравио обиљежавање 25 година од страдања оџачких Срба у логорима ХВО-а, коју су први пут заједно организовали Удружење логораша "Оџак ж92" и општина Вукосавље.

Тортуру и најсвирепији ратни злочин силовање преживјела је и тада 42-годишња Јована Павић из Новог Града.

"Малтретирани смо, злостављани и мучени на разне начине", каже Павићева и додаје да је силована више пута.

Она наводи да је злостављана и након што су пустили из логора кући у Нови Град.

Павићева истиче да су злочин чинили припадници ХВО-а из Оџака, као и припадници регуларне Хрватске војске.

Јелена Ружичић имала је 37 година када су јој припадници ХВО-а 30. јуна 1992. године одвели мајку Марију Милетић, рођену 1932. године, од када јој се губи сваки траг.

Она се нада да ће се у судском процесу који је у току утврдити шта се десило са њеном мајком и Радом и Војом Ковачевићем.

"Познато је свима да су Звонко Анђелић, звани Кента, и његова група одвели моју мајку, Раду и Воју у мјесто Кадар на путу према Броду, те да су их убили и бацили у Саву", рекла је Јелена Ружичић.

Члан Удружења логораша "Оџак ж92" Боро Лешић провео у логору шест мјесеци.

"Био сам заробљен и затворен у оџачким логорима у Стролиту, Основној школи, школи у Новом Граду, фискултурној сали Средњошколског центара у Броду, складишту грађевинског материјала жТулекж у Броду", присјећа се Лешић.

Он каже да жртве не срећу починиоце злочина, који су очигледно свјесни шта су учинили па се крију од њих, али и од правосудних институција.

Начелник општине Вукосавље Борислав Ракић рекао је да ће ова општина и даље пружати подршку жртвама у тражењу правде, али и организацијама и удружењима проистеклим из одбрамбено-отаџбинског рата.

Срби са подручја општине Оџак одведени су 8. маја 1992. године у логоре у том граду. До јула исте године у оџачким логорима било је затворено 1.294 Срба. Над њима су примијењене 132 методе мучења.

У том периоду силовано је 60 Српкиња, најстарија је имала 60 година, а најмлађа је била десетогодишња дјевојчица. Тортуре којима су подвргнути нису преживјела 42 логораша.

Логори у Оџаку били су под контролом 102. Оџачке бригаде ХВО-а.

Након што је територију општине Оџак ослобила Војска Републике Српске у операцији "Коридор жовота" 15. јула 1992. године, српски логораши су премјештени у друге казамате. Били су заточени у укупно 16 логора - 11 у БиХ и пет у Хрватској, међу којима су "Лора", затвор у Пули, Керестинец код Загреба.

Посљедњи логораш са подручја оџачке општине размијењен је 26. маја 1993. године у Љубушком.

Парастосу и полагању цивјећа на споменик у порти Цркве Светих Петра и Павла присутвовали су предстанвици удружења логораша из Брода и Шамца, Савеза логораша Републике Српске, као и велики број преживјелих логораша из Оџака од којих већина данас живи у Вукосављу и Модричи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.