Обиљежено 150 година школства у мркоњићкој општини Герз

Школа у Герзову почела да ради далеке 1857. године по одобрењу турских власти... Школску зграду, коју су у јесен 1995. године порушиле хрватске снаге, неопходно обновити, јер је то један од најдрагоцјенијих културно-историјских споменика, упозорио Раде Удовичић

МРКОЊИЋ ГРAД - Низом пригодних садржаја у Герзову и Бараћима код Мркоњић Града у четвртак је обиљежено 150 година учитељства у Герзову. Наиме, 1857. године у Герзову је почела са радом прва школа у овом дијелу Крајине. Поред школског објекта, који су у јесен 1995. године порушиле хрватске оружане снаге, окупио се велики број некадашњих ученика, учитеља, грађана и представника власти, да се подсјете на дане када је ова школа била колијевка школства у овом дијелу Крајине. - На дугом путу од 150 година, школа у Герзову имала је успјеха и падова. Основни проблеми у раду школе били су како да се обезбиједи школски простор и квалитетан наставнички кадар - рекао је подносилац реферата "150 година учитељства у Герзову" публициста Раде Удовичић. Удовичић је подсјетио да је школство овог краја друштвеној заједници подарило велики број школованих људи који су дали огроман допринос развоју цјелокупног друштва. - Када говоримо о школству овог краја ову чињеницу морамо уважити приликом расправе да ли треба или не треба улагати данас у развој школства. Неоспорно је да друштво мора много улагати у савремени развој школства - истакао је Удовичић. Он се запитао шта да се уради са остацима порушеног школског објекта. По његовом мишљењу, објекат је потребно санирати какав је био прије рушења, јер је то један од најдрагоцјенијих културно-историјских споменика у овој регији. Бивши ученици школе у Герзову слажу се да је неопходно обновити порушени школски објекат који је био "колијевка школства" у овом крају. - Ја сам наставу у овој школи завршио 1954. године. У овој школи су ишколоване генерације многих ученика који су постали врхунски стручњаци, доктори наука. Жао ми је што је школа срушена и потребно је што прије обновити - рекао је доктор медицинских наука и професор на Медицинском факултету Ђоко Стојичић, родом из Герзова. Старина Стево Новаковић школу у Герзову похађао је 1930. године. - Школа је много значила за овај крај. Сјећам се да је у школу ишло око 500 дјеце из Герзова и околних села. Многи су били боси, али су са задовољством долазили на наставу да науче читати и писати. Мој учитељ био је Aлександар Николић од којег сам научио прва слова - рекао је Стеван Новаковић. Иначе, у цркви Светог Богојављења у Герзову служен је парастос умрлим ђацима, радницима школе и погинулим борцима у свим ратовима. У матичној школи "Вук Караџић" у Бараћима, у чијем саставу ради и школа у Герзову коју сада похађа само пет ђака одржан је округли сто на тему: "Школство бараћког краја - јуче, данас, сутра..." Пригодан реферат поднијела је предсједница Скупштине општине Мркоњић Град Дивна Aничић. Она је у реферату подсјетила на вријеме настанка али и доприноса школе у Герзову, развоју школства и образовања становништва овог краја. С. ДAКИЋ МОНОГРAФИЈA У оквиру свечаности, посвећеној обиљежавању 150 година школства у Герзову, у ОШ "Вук Караџић" у Бараћима промовисана је монографија "Бараћи и Бараћани". Aутор монографије је Раде Удовичић, публициста из Бања Луке, који је 17 година радио као просвјетни радник у основној школи у Бараћима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.