Новинари подржали Ђуричића: Наметнути закон гуши слободу говора

Због измјена Закона које је наметнуо високи представник Валентин Инцко, Тужилаштво БиХ већ је запримило неколико пријава, међу којим је и пријава против новинара РТРС-а Бранимира Ђуричића.

Новинари и правни стручњаци из Републике Српске и Србије поручују да се наметнутим законом гуши слобода говора.

На наметнути Закон, али и кривичну пријаву против новинара РТРС-а остала су нијема бх. новинарска удружења која су се раније здушно залагала за слободу мисли.

Предсједник Удружења новинара Републике Српске Данијел Симић поручује да је случај новинара јавног сервиса показао да је ширење страха и циљ наметнутог закона.

“Бранимир Ђуричић је изабран зато што је с једне стране новинар и уредник Радио-телевизије Републике Српске, а с друге стране зато што је функционер унутар Удружења новинара Републике Српске тако да се згодно 'намјестио' за ту улогу у којој они покушавају тужењем познатих особа и угледних новинара да преплаше остатак јавности и да на тај начин постигну ефекат који су жељели постићи наметањем закона”, истиче Симић.

Пријава поднесена против Ђуричића обесмислиће наметнути закон - поручују представници Удружења новинара Србије.

Слобода говора не може бити угрожена и угашена. Наметнута одлука високог представника представља удар на демократију у изворном облику, поручују новинари.

“Ако се оваква тврдња каква је Бранимирова може прогласити кривичним дјелом онда је то Закон против којег се мора борити свим средствима. То је стварно забрана елементарне слободе говора. Дужност је новинара да у таквој ситуацији тестира намјере законодавца и да себе понуди као примјер на којем ће се утврђивати постоји ли још увијек слобода говора у БиХ или не постоји”, каже Љиљана Смајловић, члан Удружења новинара Србије.

Нино Брајовић, генерални секретар Удружења новинара Србије, понавља да свако, а посебано новинар, има право на слободу говора и мишљења, те преиспитивање одлука, па макар и судских.

“Мислим да је ова измјена Кривичног закона Пандорина кутија која ствара опасност да људима буде угрожено право да промишљају и критикују”, каже Брајовић.

Правници истичу да је наметнута одлука високог представника у супротности са Уставом БиХ али и Европском конвенцијом о људским правима.

Право на слободу говора даје и члан 19. Опште декларације о људским правима. Ријеч је о начелима и документу усвојеним прије 73 године, преноси РТРС

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.