Нови закон доноси исту цијену воде за грађане и привреду?

Данијела Бајић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: илустрација

БАЊАЛУКА - Најављено изједначавање цијена водних услуга кроз нови законски оквир у пословној заједници Српске дочекано је са одобравањем због могућег растерећења индустрије, док из удружења за заштиту потрошача упозоравају да би усклађивање тарифа могло изазвати бојазан код грађана, захтијевајући јасније дефинисање њихових права.

Приједлог закона о водним услугама, који је у фази консултација, први пут на јединствен начин уређује ову област у Републици Српској, замјењујући досадашња парцијална рјешења. Новим актом предвиђени су нови тарифни модели, забрана унакрсног субвенционисања и системско уређење сеоских водовода, уз реформу цјеновне политике која треба да обезбиједи одрживост комуналног сектора.

ЦИЉ

Начелник Одјељења за стратешко планирање и одрживо управљање водама у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Српске Марко Цупаћ рекао је за "Глас" да је циљ закона да се на јединствен начин уреди област водних услуга и обезбиједи одрживост комуналних предузећа.

- Имали смо четири-пет закона који су регулисали ову област, али ниједан није био јединствен на овај начин. Новим прописом биће успостављени јасни тарифни модели како би пружаоци услуга могли да покрију трошкове и послују одрживо - рекао је Цупаћ.

Он је нагласио да изједначавање цијена за грађане и привреду не значи аутоматски и поскупљење за домаћинства.

- Остављен је период од десет година за изједначавање цијена и то неће бити удар на становништво. Уводимо и принцип економске прихватљивости, што значи да рачуни за водне услуге не смију угрозити плаћање основних животних трошкова - навео је Цупаћ.

Према његовим ријечима, једна од значајних новина је и обавеза локалних заједница да попишу и упишу јавну водоводну инфраструктуру, док ће бити уређен и статус мјесних водовода које су у руралним срединама градили сами грађани.

- Важно је да грађани разумију да се не наплаћује вода као ресурс, већ водна услуга, односно захватање, пречишћавање, дистрибуција, одвођење и третман воде - појаснио је Цупаћ.

Додао да очекују да ће приједлог закона крајем августа бити упућен на мишљење надлежним институцијама.

РАСТЕРЕЋЕЊЕ ПРИВРЕДИ

Предсједник Привредне коморе РС Горан Рачић оцијенио је да би изједначавање цијена могло донијети значајно растерећење појединим привредним субјектима, посебно онима који су велики потрошачи воде.

- Код нас у Бањалуци је до сада било обрнуто у односу на праксу у већем дијелу свијета, па је привреда воду плаћала и два или три пута скупље од домаћинстава. Раније смо предлагали да се та цјеновна политика промијени и да привреда добије повољније услове, јер постоје индустријске гране у којима вода има значајно учешће у трошковима - рекао је Рачић.

Он је истакао да би промјене посебно могле значити компанијама које воду користе у великим количинама у производном процесу.

- То ће сигурно значајно утицати на компаније које су велики потрошачи воде, попут пивара и "Витаминке", док код предузећа која немају велику потрошњу ефекат неће бити толико изражен. У суштини, требало би да дође до повољнијих услова за привреду - навео је Рачић.

С друге стране, предсједница добојског Удружења грађана "ToPeeR" Снежана Шешлија упозорила је да у приједлогу закона није довољно јасно дефинисана заштита потрошача.

- Највећи проблем није сама цијена, већ то што закон не препознаје Закон о заштити потрошача. Није довољно уредити начин формирања цијене, већ морају бити јасно дефинисана и права грађана и процедуре доношења одлука које се тичу водних услуга - рекла је Шешлија и додала да има и више недоумица у вези са статусом мјесних водовода, иако сматра позитивним то што ће та област бити системски уређена.

ЗАШТИТА

У случају дужих непредвиђених прекида у снабдијевању водом, нови закон јасно дефинише минимум обавеза пружалаца услуга према становништву.

Најкасније у року од осам сати од настанка прекида комунална предузећа биће дужна да грађанима обезбиједе и испоруче најмање 50 литара воде дневно по члану домаћинства.

 

Данијела Бајић Новинар

Новинар у "Гласу Српске" од 2012. година. На почетку писала за градску рубрику, након чега прелази на друштво и привреду, гдје извјештава и данас.

Све вијести аутора →

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.