Друштво
Фото: илустрација
САРАЈЕВО - Иако су се глобална кретања цијена хране у посљедњем периоду стабилизовала, а раст у Европској унији значајно успорио, грађани БиХ не могу рачунати на трајно појефтињење.
Раст улазних трошкова, поремећаји у ланцима снабдијевања и све израженије климатске промјене могли би у наредном периоду поново извршити притисак на цијене, упозоравају стручњаци.
Из Институције омбудсмана за заштиту потрошача у БиХ за "Глас Српске" истичу да редовно прате промјене цијена хране, али и осталих производа, услуга и трошкова који оптерећују кућне буџете грађана. Тренутни подаци, како наводе, не показују драматичан раст на глобалном нивоу. Према показатељима Организације за храну и пољопривреду УН, цијене хране на свјетским тржиштима у 2026. години више су за око један индексни бод у односу на 2025. годину.
Раст цијена
- Посматрано по мјесецима, цијене су расле у прва четири мјесеца, док су у мају и јуну смањене за пола индексног бода. То, међутим, не значи да је дошло до значајнијег пада цијена хране, већ да су оне остале на приближно истом нивоу од августа 2025. - навели су из Институције омбудсмана.
На питање како гледају на упозорења економиста, агронома и стручњака за климатске промјене да би током наредне године могло доћи до новог раста цијена, из ове институције истичу да су такве процјене оправдане.
Како наводе, на будућа кретања могу утицати бројни фактори, од раста трошкова производње и енергената до поремећаја у глобалним ланцима снабдијевања.
- Процјене о могућем расту цијена хране због повећања улазних трошкова и климатских промјена у потпуности су оправдане. Проблеми у снабдијевању енергентима, раст цијена нафте и пољопривредних деривата, као и поремећаји на свјетским тржиштима, неминовно се одражавају на цијене крајњих производа - истакли су.
Ризик
Додатни ризик представљају климатске промјене, које све више утичу на пољопривредну производњу. Суше, поплаве, олује и друге екстремне временске прилике могу смањити приносе, што због смањене понуде на тржишту може довести до новог раста цијена.
Када је ријеч о БиХ, из Институције омбудсмана упозоравају да би се сви поремећаји на регионалним и свјетским тржиштима могли директно одразити и на домаће потрошаче, јер земља и даље у великој мјери зависи од увоза хране.
- БиХ је изузетно увозно оријентисана земља и због тога сва негативна кретања на страним тржиштима имају посљедице и на домаће цијене. Проблеми са снабдијевањем и климатске промјене могу домаћим произвођачима повећати трошкове производње, што ће се неминовно одразити и на цијене прехрамбених производа - нагласили су.
Коментаришући чињеницу да су поједини производи у БиХ по цијенама готово достигли европски ниво, из Институције омбудсмана истичу да се потрошачи не могу дугорочно заштитити само контролом цијена, већ развојем домаћих производних капацитета.
- Више пута смо кроз препоруке владама ентитета указивали да је једини квалитетан начин заштите домаћих потрошача развој властите пољопривреде и прехрамбене индустрије. Само тако можемо утицати на стабилност цијена на домаћем тржишту. Док год се не помогне снажнији развој домаће производње, цијене хране у БиХ ће, иако плате то не прате, остати сличне онима на европском тржишту, јер значајан дио производа увозимо управо са тих тржишта - закључили су.
Иако је инфлациони притисак на храну у Европи тренутно слабији него раније, БиХ остаје посебно осјетљива на глобална кретања. Сваки раст цијена енергената, транспорта или производње на великим извозним тржиштима брзо се прелива и на домаће полице, док су ниска примања грађана главна препрека да лакше поднесу нове ударе.
Плате и корпа
Према подацима Евростата, цијене хране у БиХ већ су на око 83 до 85 одсто просјека Европске уније, док је просјечна плата око 1.680 марака.
Истовремено, синдикална потрошачка корпа за четворочлану породицу приближава се износу од 3.400 марака, што значи да просјечна зарада не покрива ни половину основних мјесечних потреба домаћинства.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
