Нови изглед старих градских здања у Прњавору

ПРЊАВОР - Постављањем нове фасаде, обновом крова и столарије, као и додавањем неколико вањских детаља карактеристичних за аустроугарски архитектонски стил у потпуности је освјежен изглед зграде гдје је данас дио Градске управе, а у којој је крајем 19. и почетком 20. вијека био смјештен хотел “Штерн”.

У пројекат који финансира град Прњавор до сада је уложено 400.000 КМ, а у плану је и унутрашња адаптација објекта.

Зграда бившег хотела “Штерн” у Прњавору, према неким подацима, изграђена је око 1892. године. Поуздано се зна да је у овом објекту 1904. године био хотел у власништву Николе Маркса, са шест соба, и ту функцију је вјероватно имао до почетка Првог свјетског рата.

Након тога, претпоставља се, зграда је била сједиште ондашњих среских власти у Прњавору, док је у кратком периоду послије Другог свјетског рата у овој згради био биоскоп, а затим је постала сједиште политичких и мјесних служби.

Тренутно су у њој смјештени Стручна служба градске Скупштине и четири одјељења Административне службе града Прњавора.

Професор историје Дарио Топић рекао је Срни да је овај објекат који се налази на листи Завода за заштиту културно-историјског насљеђа Републике Српске и БиХ веома интересантан и као дио туристичке понуде Прњавора.

Овај објекат се састоји од подрума, приземља, спрата и поткровља који су и данас у употреби. Зграда је у највећој мјери задржала првобитни изглед, али се претпоставља да је од времена изградње до данас, посебно након Другог свјетског рата, унутрашњост објекта преграђивана.

На источном дијелу зграде налази се главна фасадна површина са улазним степеништем и богато украшеним, у дрвету изрезбареним вратима, док сјеверна, јужна и западна фасада нису украшене.

Прозори у приземљу украшени су геометријским мотивима једноставније израде.

На овом објекту који представља лијеп и цјеловит примјер аустроугарске архитектуре три централна прозора првог спрата завршавају се троугластом пирамидалном основом, док простор између њих украшавају двије правоугаоне површине украшене флоралним мотивима винове лозе.

По два прозора горњег спрата источног дијела зграде богато су украшени геометријским мотивима и завршавају се полукружном основом.

Изнад десног и лијевог прозора централног зида налазе се два већа кружна мотива са осам правоугаоних украса који се завршавају у облику стрелице.

Професор историје Дарио Топић рекао је Срни да је циљ био да се врате три-четири изворна детаља из доба изградње, која су временом и пренамјеном објекта претрпјела одређене измјене, што се могло утврдити на основу старих фотографија и докумената.

Он је појаснио да је на предњој страни зграде дио у поткровљу био богато украшен дрвеним мотивима испреплетене винове лозе који се завршавао лијепим вертикалним стубом и чинио је украсни дио крова, а присутни су били и дрвени украси, такозване керице, које су красиле рубове крова са свих страна, што је био чест мотив заступљен на зградама изграђеним у то вријеме.

“Намјера је такође била да фасада зграде која је у новије вријеме била сива буде враћена у двије изворне боје тониране између браон боје у приземљу и благо розе боје у горњем дијелу зграде са бијелим стубовима и украсима око прозора”, напоменуо је Топић.

Он каже да су те боје биле честе на објектима које је на овим просторима градила Аустроугарска, чему свједочи и један од објеката који чини комплекс старе болнице у Прњавору из 1901. године.

У Прњавору је у сличном архитектонском стилу или маниру урађена и зграда бившег Котарског предстојништва, касније Војног одсјека, а данас Завичајног музеја, која има своју архитектонску, историјску и културолошку вриједност.

Грађена је између 1896. и 1899. године као зграда Котарског предстојништва у Прњавору, а специфичност њене градње, архитектонске одлике и стилови, локација и други елементи чине је веома погодном за Музеј.

“Главним пројектом рестаурације и адаптације који је финансирао локална самоуправа спасен је од пропадања споменик стар више од 120 година и успостављен Музеј као чувар насљеђа из прошлости за будуће нараштаје”, каже Топић, који је запослен у овој установи.

У Музеју који је заживио крајем 2020. године посјетиоци могу погледати четири етнографске поставке са око 200 различитих предмета.

То је здање у којем дјеца и омладина имају прилику да науче понешто о етнографско-историјском насљеђу и вриједностима завичаја, али представља и полазну основу за туристичку промоцију града.

Своје мјесто у градском језгру у непосредној близини ових здања поново је нашао и раскошни расвјетни канделабар са пет лампи. Првобитно су фењери, односно лампе, у свом доњем дијелу имале спремник за течни гас у који је био потопљен фитиљ који се ручно палио. Данас се расвјетни ефекат у лампама постиже системом градске расвјете електричним жаруљама.

Не зна се поуздано када је овај раскошни канделабар са пет лампи могао бити израђен, али се претпоставља да је постављен почетком доласка аустроугарске окупационе власти на ове просторе. Са мјеста гдје је био постављен уклоњен је 1952. године, а обновљен је 2022. године иницијативом Завичајног музеја у Прњавору.

Прњавор би до краја ове године требало да добије и савремени објекат у којем ће бити смјештено кино “Славица”, некадашњи симбол града и омиљено мјесто за окупљање Прњаворчана. Процјењује се да ће реконструкција објекта грађеног између 1930. и 1940. године коштати више од милион КМ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.